U vodama Sališkog mora, između kanadske provincije Britanska Kolumbija i američke države Vašington, istraživači su pronašli sićušne morske pauke čiji izgled više podseća na bića iz naučne fantastike nego na stanovnike poznatog priobalnog ekosistema. Posebno su upadljive njihove dlakave noge, crvene oči i neobičan način ishrane: ovi predatori probadaju meduze i njihove srodnike, a zatim iz njih izvlače hranljive materije.
Morski pauci, uprkos imenu, nisu pravi pauci. Pripadaju posebnoj grupi morskih zglavkara poznatoj kao piknogonide. Njihovo telo je toliko malo u odnosu na noge da se deo unutrašnjih organa prostire upravo kroz ekstremitete. Kod pojedinih vrsta čak se i proces razmnožavanja odvija na način koji deluje potpuno suprotno uobičajenim predstavama o životinjskom svetu: mužjaci preuzimaju jaja i nose ih sve dok se mladunci ne izlegu.
Novo istraživanje, koje je predstavio Univerzitet Britanske Kolumbije, pokazuje koliko malo znamo o sitnim organizmima koji žive u relativno dobro istraženim morima. Naučnici su ove životinje pronalazili na hidroidima, kolonijalnim srodnicima meduza koji izgledaju kao nežne podvodne biljke. Morski pauci koriste specijalizovane usne organe da probiju njihov spoljašnji sloj i izvuku sadržaj iz tkiva.
Njihove dlačice, raspoređene duž nogu, verovatno nisu samo ukras. One mogu da registruju dodir, strujanje vode ili hemijske tragove koje ostavlja potencijalni plen. U mutnoj vodi i među gustim kolonijama hidroida takav sistem može biti važniji od vida. Crvene oči zato ne moraju da imaju presudnu ulogu u lovu, već mogu samo da razlikuju svetlost od tame i pomognu životinji da odabere odgovarajuće stanište.
Otkriće je zanimljivo i zbog odnosa koji morski pauci imaju sa meduzama. Predatori ne moraju odmah da ubiju domaćina. Mogu dugo da se hrane na njegovoj površini, zbog čega odnos ponekad više liči na parazitizam nego na klasičan lov. Granica između predatora i parazita u prirodi, međutim, nije uvek jasna.
Sališko more nalazi se pored velikih urbanih centara, brodskih ruta i luka, ali i dalje krije vrste koje nisu detaljno opisane. Naučnicima to pokazuje da biološka raznovrsnost ne mora da bude skrivena isključivo u dubokom okeanu ili nepristupačnim tropskim predelima. Ponekad nepoznato biće živi nekoliko metara ispod površine, na mestu pored kojeg svakodnevno prolaze brodovi.
Proučavanje ovakvih životinja nije samo pitanje radoznalosti. Morski pauci mogu da posluže kao pokazatelji promena u priobalnom ekosistemu. Ako temperatura vode, kiselost ili količina kiseonika utiču na hidroidne kolonije, posledice će osetiti i njihovi neobični lovci. Prateći njihove populacije, istraživači mogu dobiti dodatni signal o stanju čitavog lanca ishrane.
Dlakave noge, crvene oči i način hranjenja koji podseća na korišćenje slamke dovoljni su da ova životinja privuče pažnju javnosti. Njena prava vrednost je, ipak, u tome što pokazuje koliko je priroda domišljata kada isti zadatak – pronalazak i iskorišćavanje hrane – rešava na sasvim drugačije načine.
S.B.
