Rang-lista evropskih zemalja po visini minimalne zarade značajno se menja kada se plate prilagode kupovnoj moći, pokazuju podaci za jul 2026. godine. Srbija je prema nominalnom iznosu minimalne zarade na 743 evra, dok prema standardu kupovne moći ima 1.094 PPS i nalazi se ispred sedam članica Evropske unije.
Evrostat je objavio podatke o minimalnim zaradama za drugu polovinu 2026. godine, prema kojima je samo osam od 29 evropskih zemalja povećalo bruto minimalnu zaradu između januara i jula 2026. godine. Istovremeno, inflacija u evrozoni u tom periodu iznosila je 3,2 odsto.
To znači da su radnici koji primaju minimalnu zaradu u više zemalja realno izgubili deo kupovne moći, posebno u državama u kojima se minimalna zarada usklađuje samo jednom godišnje.
LUKSEMBURG I DALJE NA VRHU PO NOMINALNOM IZNOSU
Posmatrano nominalno, odnosno prema bruto mesečnom iznosu, Luksemburg ima najvišu minimalnu zaradu u Evropi – 2.771 evro u julu 2026. godine.
Slede Irska sa 2.391 evrom, Nemačka sa 2.343, Holandija sa 2.338 i Belgija sa 2.234 evra. Francuska je odmah iza njih, sa minimalnom zaradom od 1.867 evra.
U srednjoj grupi nalaze se Slovenija sa 1.482 evra, Španija sa 1.425, Litvanija sa 1.153, Poljska sa 1.119, Kipar sa 1.088, Grčka i Portugal sa po 1.073 i Hrvatska sa 1.050 evra.
Malta ima minimalnu zaradu od 994 evra, Estonija 946, Češka 923, Slovačka 915, a Mađarska 906 evra.
U čak 15 zemalja bruto mesečna minimalna zarada niža je od 1.000 evra. Među njima je i više zemalja kandidata za članstvo u EU.
Kada se posmatraju i zemlje kandidati, najnižu minimalnu zaradu ima Ukrajina sa 169 evra, a slede Moldavija sa 313 i Albanija sa 425 evra.
SRBIJA SA 743 EVRA IZNAD BUGARSKE
Među zemljama kandidatima za članstvo u EU, četiri imaju višu nominalnu minimalnu zaradu od Bugarske, koja je sa 620 evra na začelju među članicama EU.
Turska ima minimalac od 621 evra, Severna Makedonija 624, Crna Gora 670, a Srbija 743 evra.
Međutim, nominalni iznos ne pokazuje koliko se zaista može kupiti za određenu zaradu. Zato se minimalne zarade porede i prema standardu kupovne moći, odnosno PPS-u.
KUPOVNA MOĆ MENJA RANG-LISTU
Standard kupovne moći omogućava realnije poređenje životnog standarda, jer uzima u obzir razlike u cenama robe i usluga između zemalja. Jedan PPS predstavlja količinu robe i usluga koja bi, u teoriji, trebalo da može da se kupi u svim državama za isti iznos.
Prema tom kriterijumu, minimalne zarade kreću se od 705 PPS u Albaniji do 2.164 PPS u Nemačkoj. Podaci za Ukrajinu i Moldaviju nisu dostupni, dok se podaci za Tursku odnose na jul 2025. godine.
Iza Nemačke, koja je na prvom mestu sa 2.164 PPS, slede Luksemburg sa 2.108, Holandija sa 2.023, Belgija sa 1.922 i Irska sa 1.756 PPS.
Francuska, Slovenija, Španija i Poljska takođe imaju minimalne zarade veće od 1.500 PPS.
Srbija sa 1.094 PPS prema kupovnoj moći zauzima bolju poziciju nego kada se posmatra samo nominalni iznos minimalca. Ispred Srbije su Severna Makedonija sa 1.142 PPS i više razvijenih evropskih država, dok je Srbija prema ovom kriterijumu ispred sedam članica EU, među kojima su Malta, Slovačka, Mađarska i Češka.
Najnižu minimalnu zaradu prema standardu kupovne moći unutar EU ima Estonija sa 935 PPS, a odmah iza nje je Letonija sa 938 PPS. Turska i Bugarska takođe imaju minimalne zarade ispod 1.000 PPS.
SRBIJA NAPREDOVALA PET MESTA
Kada se uporede rang-liste prema nominalnim minimalnim zaradama i prema standardu kupovne moći u 27 zemalja, najveći napredak beleže Rumunija i Severna Makedonija.
Rumunija se pomera sa 20. na 12. mesto, dok Severna Makedonija napreduje sa 24. na 16. poziciju, što je za obe zemlje napredak od osam mesta.
Srbija napreduje za pet mesta kada se minimalna zarada posmatra prema kupovnoj moći, dok Hrvatska i Bugarska napreduju po tri pozicije.
Najveći pad beleži Estonija, koja sa 16. pada na 26. mesto. Letonija, Češka i Kipar gube po četiri pozicije.
SAMO OSAM ZEMALJA POVEĆALO MINIMALAC
Od ukupno 29 zemalja obuhvaćenih analizom, samo osam je između januara i jula 2026. godine povećalo minimalne zarade u nominalnom iznosu, odnosno u domaćoj valuti.
Najveće povećanje zabeleženo je u Severnoj Makedoniji, 6,9 odsto, zatim u Rumuniji i Estoniji po 6,8 odsto. Belgija je povećala minimalnu zaradu za 5,8 odsto, Grčka za 4,5, Luksemburg za 2,5, Francuska za 2,4, a Holandija za 1,9 odsto.
U svim ostalim zemljama minimalne zarade ostale su nepromenjene, što je posebno pogodilo države sa višom inflacijom.
Prema procenama Eurostata, inflacija u evrozoni između januara i jula iznosila je 3,2 odsto. Na Malti je dostigla 8,2 odsto, na Kipru 5,4, a u Holandiji 4,7 odsto.
TURSKA POSEBNO POGOĐENA INFLACIJOM
Turska, koja ima najvišu stopu inflacije u Evropi i jednu od pet najviših u svetu, zabeležila je rast cena od 17,8 odsto između decembra 2025. i juna 2026. godine.
Pošto Turska minimalnu zaradu sada usklađuje samo jednom godišnje, zaposleni koji primaju minimalac značajno gube kupovnu moć. Turska je ujedno izuzetak i po udelu radnika koji primaju minimalnu zaradu – njih je gotovo 40 odsto.
Ipak, poslednjih godina Turska je značajno povećavala iznos minimalne zarade.
Pet članica Evropske unije i dalje nema zakonom propisanu minimalnu zaradu. To su Italija, Danska, Švedska, Austrija i Finska.
E.M.
