Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine izdvojilo je 730 miliona dinara za očuvanje zaštićenih područja, uz dodatnih 300 miliona dinara namenjenih lokalnim samoupravama, izjavila je ministarka Sara Pavkov povodom Međunarodnog dana biodiverziteta.
Govoreći na konferenciji „Od lokalnih inicijativa do globalnog uticaja – Srbija na putu ka CBD COP17“, ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov ocenila je da Srbija raspolaže izuzetno bogatim biodiverzitetom u odnosu na evropski prosek i upozorila da klimatske promene, gubitak staništa i prekomerno korišćenje prirodnih resursa predstavljaju sve ozbiljniju pretnju ekosistemima.
Prema njenim rečima, Srbija je dom velikog broja retkih i endemskih vrsta od regionalnog i međunarodnog značaja, dok je gotovo 500 područja trenutno pod nekim oblikom zaštite, što obuhvata 10,73 odsto teritorije države.
– Zaštita prirode predstavlja jedan od strateških prioriteta Srbije i država kontinuirano povećava sredstva namenjena očuvanju zaštićenih područja – rekla je Pavkov.
Više novca za zaštićena područja i lokalne samouprave
Ministarka je navela da je ove godine za očuvanje zaštićenih područja opredeljeno 730 miliona dinara, dok je dodatnih 300 miliona namenjeno lokalnim samoupravama na čijoj se teritoriji nalaze zaštićene zone.
Istovremeno, kako je istakla, radi se na unapređenju zakonodavnog okvira, jačanju ekološke mreže i sprovođenju nacionalnih ciljeva usklađenih sa evropskim i globalnim standardima zaštite biodiverziteta.
Pavkov je podsetila da je Srbija nedavno predstavila Program zaštite prirode sa akcionim planom, kao i nacionalne ciljeve za sprovođenje Evropskog globalnog okvira za biodiverzitet zasnovanog na Kunming-Montrealskom sporazumu.
– Ti ciljevi obuhvataju obnovu ekosistema, očuvanje ugroženih vrsta, održivo korišćenje prirodnih resursa i borbu protiv invazivnih vrsta – navela je ona.
Fokus na upravljanje zaštićenim područjima
Ministarka je najavila da će u narednom periodu poseban fokus biti stavljen na promene upravljača zaštićenih područja, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, kao i na reformu upravljanja ribarskim područjima.
Naglasila je da očuvanje biodiverziteta nije samo institucionalni ili stručni zadatak, već pitanje odnosa prema prirodnom nasleđu koje ostaje budućim generacijama.
– Priroda svakodnevno daje mnogo više nego što joj vraćamo i zato je važno da odgovornost prema životnoj sredini pretočimo u konkretna i održiva dela – poručila je Pavkov.
UNDP: Zaštita prirode nije trošak već investicija
Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš ocenio je da zaštita biodiverziteta predstavlja ulaganje u ekonomsku otpornost i dugoročnu konkurentnost zemlje.
On je upozorio da degradacija prirodnih resursa ugrožava milione vrsta i živote milijardi ljudi, ali i istakao da zdravi ekosistemi direktno utiču na poljoprivredu, energetiku, vodosnabdevanje, turizam i javno zdravlje.
Beriš je naveo da je UNDP podržao 42 lokalne inicijative za obnovu i revitalizaciju ekosistema u područjima poput Tare, Fruške gore i klisure reke Gradac, kao i da će nova inicijativa biti usmerena na obnovu travnjaka, močvara i starih šuma.
Međunarodna podrška i put ka COP17
Na konferenciji je istaknuto da će Jermenija u oktobru biti domaćin 17. Konferencije UN o biodiverzitetu (CBD COP17), dok je ambasador te zemlje poručio da će fokus biti na sprovođenju globalnih obaveza i jačanju međunarodne saradnje.
Ambasadorka Švedske u Srbiji Šarlota Samelin ocenila je da Srbija ostvaruje vidljiv napredak u oblasti zaštite biodiverziteta i jačanja institucionalnih kapaciteta, uz podršku međunarodnih partnera i razvojnih programa.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i tim UN-a u Srbiji, uz učešće predstavnika međunarodnih organizacija, institucija, kompanija i upravljača zaštićenih područja.
