Postoji nekoliko brojeva kojima smo obeleženi od rođenja, svi se menjaju osim jednog – matičnog broja, koji nam ostaje doživotno. Broj pasoša, lične karte, povlastice za javni prevoz, broj studentskog indeksa, zdravstvene knjižice, menjamo nekoliko puta, dok čuveni JMBG ostaje jedan i jedini za života.
On se sastoji od 13 cifara do kojih se dolazi na isti način u svim državama koje su nekad bile sastavni deo SFRJ.
Šta predstavlja matični broj
Forma broja je DDMMGGGRRBBBK, pri čemu su DD dan rođenja, MM je mesec rođenja a GGG godina (poslednje tri cifre – na primer, umesto 1980. uzima se 980). RR je oznaka političke regije u kojoj je građanin rođen (kod onih koji su rođeni pre 1976. godine kada je JMBG uveden, to je oznaka mesta tadašnjeg prebivališta). Taj RR broj kod stranaca koji nisu bili državljani SFRJ bio je 01 (ako žive u Bosni i Hercegovini), 02 (u Crnoj Gori)… pa sve do 09, što je oznaka za strance na Kosovu. Beograđani imaju broj 71. BBB je jedinstveni broj. Za muškarce je to broj između 000 i 499, a za žene od 500 do 999. Poslednja oznaka K je kontrolna i do te cifre se dolazi malo posebnim proračunom.
Stoga, ako bi neko tajno došao u posed samo vašeg broja lične karte mogao bi da otkrije kada ste rođeni, u kom delu zemlje i u kom gradu ste rođeni, kod ste pola… dajte mašti na volju pa bi situacija bila mnogo opasnija ako taj neko ima određeni motiv da vas pronađe ili vaše podatke zloupotrebi – šteta bi mogla da bude nepovratna.
Jedinstveni matični broj građana ili osobni dentifikacioni broj? U čemu je razlika između ova dva dokumenta koji su na prvi pogled potpuno isti, a ipak nisu!
Građani su za godinu dana imali više od 400 pritužbi u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, a najveći broj odnosio se na rad MUP, rekao je danas poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. On je istakao da se pritužbe na MUP odnose na to što čuva podatke iz krivičnih prijava po kojima nije bilo sudske realizacije. On se osvrnuo i na praksu u EU prema kojoj je JMBG prevaziđen i ukida se.
– Srbija bi mogla da ukine JMBG jer taj broj otkriva i previše podataka o ličnosti. JMBG bi mogao da zameni neki lični broj koji bi bio neutralniji i imao manje podataka o ličnosti. Ipak, mislim da će se to teško u Srbiji desiti jer tehnički JMBG već upotrebljavamo svugde – naveo je on.
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji
Podsetimo, primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji je počela 2019. godine, ali mnoga pitanja u ovom propisu i dalje su ostale nejasna poput onog ko sme da ima uvid u naše matične brojeve i adrese ili ko ima pristup podacima o preminulima?
Ova pitanja veoma su važna za građane Srbije, ali su i u novom zakonu ostala nedorečena tvrdili su tada pravnici, dok su iz Ministarstva pravde uveravali da je novi zakon potpuno usklađen sa evropskim direktivama u oblasti zaštite podataka o ličnosti, predstavnici stručne javnosti u Srbiji smatraju da je gori od starog iz 2008. godine.
Pravnici kažu da pojedini vidovi obrade podataka, poput video-nadzora, zaštite JMBG-a i podataka umrlih osoba, u novom zakonu nisu uređeni, te da postoji velika mogućnost zloupotrebe. Međutim, neki smatraju da je prilikom pisanja ovog novog zakona, više pažnje posvećeno zaštiti prava stranih investitora u Srbiji, nego pravima građana naše zemlje.
Stanojla Mandić, zamenica poverenika za informacije od javnog značaja rekla je tada za „Politiku“ da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sledi novu evropsku regulativu, ali prepisuje opštu uredbu o zaštiti podataka bez konkretizacije određenih principa, dodajući da to daje prostor za pravnu nesigurnost i za nejasnoće u primeni i tumačenju mnogih odredaba.
– Od početka smo zastupali stav da je Srbiji potreban novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti zato što je, pri donošenju prethodnog, propuštena prilika da se mnoge stvari, koje su bitne za život i zaštitu prava građana, dovedu u red. Propušteno je da se urade česti oblici obrade podataka poput video-nadzora, snimanja javnih prostora, biometrije, a zaštita podataka umrlih u ranijem zakonu je bila uređena, ali u novom nije – naglasila je ona tada.
Prema njenim rečima, zakon koji je tada stupio na snagu doneo je više nejasnoća nego prethodni.
– Novi zakon stvara konfuziju i prilikom čitanja. To sam čula i od kolega iz državnih organa, ali oni ne smeju javno da kažu da je zakon nejasan. Ispalo je da je jasan samo Ministarstvu pravde. Nadam se da će ministarstvo razumeti potrebu da doradi zakon u pojedinim delovima gde je njegova primena nemoguća – zaključuje Mandić.
Matični broj u Hrvatskoj ide u prošlost
Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Hrvatske Žarko Katić izjavio je da se matični broj građana, s prestankom važenja Zakona o matičnom broju, više neće tražiti u službenim evidencijama ni u privatnom sektoru jer je na snazi Zakon o ličnom identifikacijskom broju koji je donet pošto je JMBG otkrivao i previše podataka o ličnosti. – Matični broj građana više se neće tražiti, kako u službenim evidencijama Hrvatske, tako i u privatnom sektoru, poput banaka. Ovim prestaje određivanje matičnog broja građana i potreba njegova traženja bilo koje javne ili privatne institucije – rekao je Katić tokom rasprave o konačnom predlogu Zakona o prestanku važenja Zakona o matičnom broju.
