Astronomi su otkrili prvi potvrđeni zvezdani tok nastao raspadanjem globularnog jata izvan Mlečnog puta. Reč je o izduženom nizu zvezda koji kruži kroz udaljenu galaksiju i čuva trag gravitacionih sila koje su ga oblikovale. Takve strukture mogu postati izuzetno precizni pokazatelji rasporeda tamne materije.
Globularna jata su guste, približno sferne zajednice koje mogu sadržati desetine hiljada ili čak milione starih zvezda. Ona kruže oko galaksija, a tokom dugog vremena galaktička gravitacija postepeno izvlači njihove članove. Zvezde koje napuste jato ne rasipaju se odmah nasumično, već formiraju tanak trag duž njegove orbite.
Slični tokovi već su proučavani u Mlečnom putu, gde astronomi mogu relativno detaljno da mere položaje i kretanje zvezda. Njihovo otkrivanje u drugoj galaksiji mnogo je teže, jer se pojedinačne zvezde stapaju u slabo svetlucavu strukturu. Vest o prvom takvom potvrđenom toku izvan naše galaksije objavljena je u pregledu novih istraživanja koji je predstavio ScienceDaily.
Zvezdani tok funkcioniše poput tanke niti razvučene kroz gravitaciono polje. Ako je raspored mase u galaksiji potpuno gladak, trag bi trebalo da prati relativno pravilnu putanju. Ako kroz njega prođe masivna struktura, može da napravi prazninu, zadebljanje ili skretanje. Na taj način astronomi traže objekte koji se ne vide direktno.
Tamna materija ne emituje svetlost, ali njena gravitacija utiče na zvezde i gas. Prema vodećim kosmološkim modelima, oko galaksija se nalazi veliki halo tamne materije, unutar kojeg bi trebalo da postoje manja zgušnjavanja. Neka od njih možda nemaju dovoljno obične materije da formiraju zvezde i zato ih teleskopi ne mogu registrovati na uobičajen način.
Ako takvo nevidljivo zgušnjavanje preseče zvezdani tok, ono ostavlja gravitacioni „ožiljak”. Oblik i veličina poremećaja mogu pokazati kolika je masa prolaznog objekta. Zbog toga dugi i hladni zvezdani tokovi, u kojima zvezde imaju uredno kretanje, predstavljaju osetljive detektore nevidljivih struktura.
Posebna vrednost novog otkrića je mogućnost poređenja različitih galaksija. Sve dosadašnje detaljne analize u našem susedstvu nose rizik da Mlečni put nije potpuno tipičan. Posmatranjem tokova u drugim sistemima astronomi mogu proveriti da li ista pravila važe svuda i da li se broj malih struktura tamne materije poklapa sa teorijskim modelima.
Sama činjenica da je tok vidljiv govori mnogo o istoriji globularnog jata. Ono je verovatno izgubilo deo zvezda pod dejstvom plimskih sila galaksije. Dužina i oblik traga mogu pomoći da se rekonstruiše njegova orbita, proceni koliko dugo traje raspadanje i odredi masa galaksije kroz koju se kreće.
Budući teleskopi trebalo bi da otkrivaju još slabije strukture. Široka i duboka snimanja neba omogućiće astronomima da traže zvezdane tokove oko većeg broja galaksija. Spektroskopska merenja zatim mogu potvrditi da zvezde imaju slično poreklo i usklađeno kretanje, što je presudno da bi se razlikovao pravi tok od slučajnog poravnanja.
Ovo otkriće ne otkriva od čega je tamna materija napravljena. Ono, međutim, donosi novu metodu za proveru načina na koji je raspoređena. Ponekad se najviše o nevidljivom delu svemira sazna posmatranjem najslabijih tragova koje je njegova gravitacija ostavila u svetlosti starih zvezda.
S.B.
