U starom delu Delhija, među tesnim krovovima, pozivima sa minareta i neprekidnim šumom ulica, još opstaje jedna praksa koja deluje kao da prkosi tempu savremenog grada. Reuters je juče objavio priču o kabootarbaazima, čuvarima i trenerima golubova, koji na terasama oko Jama Masjida svakodnevno puštaju jata u let, hrane ih, dozivaju i uče da se vraćaju posle dugih kružnih putanja. Nije reč samo o hobiju, već o veštini koja vodi poreklo još iz vremena Mugala, kada su golubovi bili deo prestiža, poruke i dvorske razonode.
Reuters navodi da Azhar Udeen, tridesetogodišnji čuvar golubova, svakog dana sa bratom i prijateljima pušta više od 120 ptica različitih rasa sa svoje terase i nastavlja tradiciju koju je prvo gledao kod dede, a zatim učio od svog učitelja. Trening traje mesecima i podrazumeva da se ptice uče da lete ravno protiv vetra, da ostanu u formaciji i da se vrate kući i posle dužih krugova. Ponekad se i nadmeću, dok ljudi odozdo uzvikuju i prate njihov let kao da je u pitanju živi komad starog gradskog sporta.
Najlepši deo priče jeste to što Reuters ne prikazuje kabootarbaazi samo kao egzotičnu zanimljivost, nego kao oblik gradskog predaha. U tekstu se jasno kaže da su okupljanja na terasama jednako važna kao i sami golubovi, jer ljudima daju osećaj zajedništva i rasterećenja u prenatrpanom gradu. Jedan od učesnika opisuje tu praksu kao način da nestanu napetosti iz kuće i sa posla, makar na kratko. To je verovatno razlog zašto ovakve tradicije opstaju mnogo duže od onoga što bi logika modernog grada dozvolila: ne održava ih samo sećanje, nego i stvarna potreba za malim ritmom koji nije tržišni i nije brz.
Možda je baš zato ova vest toliko pitka. Ne govori o nečemu što je muzejski sačuvano, već o tradiciji koja još diše na suncu, među zgradama, u rukama ljudi koji su odlučili da je ne prepuste zaboravu. U vremenu kad gradovi sve više liče jedni na druge, prizor muškaraca na krovovima Delhija koji gledaju u nebo i čekaju povratak svojih ptica deluje kao dokaz da autentičnost ipak ne nestaje tako lako. Nekad je dovoljno samo podići glavu i pustiti jato da pokaže da stari svet još nije sasvim završio svoj krug.
S.B.
