Podaci Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine pokazuju dugoročnu promenu odnosa zarada i troškova potrošnje: prosečna neto plata od januara 2012. do maja 2026. porasla je sa 36.639 na 118.398 dinara, dok je odnos prosečne korpe i zarade smanjen sa 1,44 na 0,94.
Odnos prosečne neto zarade i vrednosti potrošačke korpe u Srbiji promenio se u korist zarade u periodu od januara 2012. do maja 2026. godine. Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, za prosečnu potrošačku korpu u maju ove godine bilo je potrebno 0,94 prosečne plate, dok je početkom posmatranog perioda bilo potrebno 1,44.
U nominalnom iznosu, prosečna neto zarada povećana je sa 36.639 dinara u januaru 2012. na 118.398 dinara u maju 2026. godine.
Istovremeno, prosečna potrošačka korpa povećana je sa 55.948,90 na 110.739,43 dinara. Minimalna potrošačka korpa porasla je sa 29.730,13 na 57.188,42 dinara.
To znači da se rast zarade i rast vrednosti korpe nisu kretali istim tempom. Posmatrano kroz odnos, promena je posebno vidljiva od druge polovine prethodne decenije.
Odnos prosečne korpe i prosečne neto zarade godinama je bio iznad 1,40, a zatim je počeo postepeno da se smanjuje. Godine 2019. prosečan odnos iznosio je 1,30, 2020. godine 1,22, a 2021. godine 1,17.
Važna granica dostignuta je u decembru 2024. godine, kada je odnos prvi put pao ispod jedan i iznosio 0,98. Prosek za celu 2024. godinu bio je 1,06.
Tokom 2025. godine odnos je dodatno smanjen, na prosečnih 0,99, dok je u maju 2026. godine iznosio 0,94.
Kod minimalne potrošačke korpe trend je takođe bio postepen. U 2012. godini za njeno pokriće bilo je potrebno 0,77 prosečne neto plate, dok je 2019. godine odnos smanjen na 0,67.
U 2020. godini iznosio je 0,63, a tokom 2021, 2022. i 2023. godine 0,60. U 2024. godini pao je na 0,55, da bi 2025. godine iznosio 0,51.
U maju 2026. godine za minimalnu potrošačku korpu bilo je potrebno 0,48 prosečne neto plate.
Nominalni rast nije isto što i rast realne kupovne moći
Podaci o odnosu zarade i potrošačke korpe daju jednu meru kupovne moći, ali sami po sebi ne prikazuju sve elemente životnog standarda. Za širu procenu standarda domaćinstava potrebno je posmatrati i promene cena, strukturu potrošačke korpe, inflaciju i realni rast zarada.
Ipak, sam odnos pokazuje jasnu promenu: prosečna plata je od početka 2012. godine od iznosa koji nije bio dovoljan za prosečnu potrošačku korpu bez dodatnih prihoda ili druge zarade, stigla do nivoa koji je u maju 2026. godine bio viši od vrednosti te korpe.
Kod minimalne korpe razlika je još izraženija, jer je u maju ove godine za njeno pokriće bilo potrebno manje od polovine prosečne neto zarade.
Istovremeno, sama vrednost korpe nije ostala ista. Prosečna korpa je u posmatranom periodu gotovo udvostručena, sa 55.948,90 na 110.739,43 dinara, dok je minimalna povećana sa 29.730,13 na 57.188,42 dinara.
Zbog toga podaci o odnosu plate i korpe najpre pokazuju promenu koliko prosečnih zarada je potrebno za pokriće definisane potrošačke korpe, dok se stvarni životni standard domaćinstava mora posmatrati kroz širi set ekonomskih pokazatelja.
M. T.
