Električni automobil nije ozbiljna alternativa ako punjenje ostane retko, sporo ili logistički neizvesno. Zato je mreža punjača u EV tranziciji isto što i putevi za klasična vozila: dosadna infrastruktura bez koje nema revolucije. Upravo zbog toga spor oko američkog programa za finansiranje punionica nije samo administrativna rasprava. Kada savezne države tvrde da bi zahtev da gotovo svi delovi budu domaće proizvodnje praktično zakočio projekat, onda se otvara šire pitanje koliko energetska tranzicija može da izdrži političke zahteve koji zvuče patriotski, ali u praksi mogu da uspore izgradnju.
Reuters navodi da grupa državnih tužilaca upozorava da bi podizanje „Buy America“ uslova sa 55% na 100% učinilo pet milijardi dolara vredan program gotovo neupotrebljivim. Za čitaoca koji želi dublji sloj, ovde je poenta u starom sukobu industrijske politike i klimatske politike. Prva želi domaću proizvodnju, druga želi brzo postavljanje mreže. Idealno bi bilo imati obe, ali tržište punionica i lanac komponenti još nisu dovoljno zreli da politička maksimalnost bude bezbolna. U prevodu: nije problem samo u tome da li će punjač biti postavljen, nego koliko dugo će vozači čekati da infrastruktura sustigne prodaju električnih vozila. A upravo se na tom čekanju često lomi poverenje običnog kupca.
S.B.
