Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić danas su zamenici kapitena i nosioci Partizanovog barjaka, ali malo je nedostajalo da njihove karijere krenu putem kojim je Milan Aleksić stigao do Sanderlenda i miliona.
Nije ovo priča „šta bi bilo kad bi bilo“, već rekonstrukcija događaja koji su mogli trajno da oslabe Partizan, a Radnički 1923 pretvore u apsolutnog vladara tržišta talenata. Prema saznanjima Mozzart Sporta, transferi Ugrešića i Dragojevića na stadion „Čika Dača“ bili su praktično utanačeni. Ugrešić je leta 2024. bio na izlaznim vratima Humske, nezadovoljan statusom uprkos dominaciji u UEFA Ligi mladih. Slavko Perović, sportski direktor Kragujevčana, video je u njemu idealnog naslednika Milana Aleksića. Situaciju je dodatno podgrevala činjenica da tadašnja uprava Partizana nije izmirila obaveze za Nikolu Miličića, što je otvorilo prostor za nove „prebege“.
S druge strane, Feđa Dudić je bio „sportski zaljubljen“ u temperament Vanje Dragojevića. Dok je Dragojević tavorio u Teleoptiku, Kragujevčani su bili spremni da ga „pokupe“ i promovišu u novu zvezdu Superlige. Ipak, Partizan je u poslednji čas uveo „protektivni mehanizam“. Pravilo o pravu preče kupovine po fiksnoj ceni i procentima od dalje prodaje nije odgovaralo Kragujevčanima, koji su želeli potpunu kontrolu nad igračima. Dragojević je ostao, zablistao protiv CSKA i od tada ne izlazi iz krupnog kadra. Danas, dok se za obojicu pominju višemilionski transferi u „lige petice“, u Humskoj mogu samo da odahnu što su administrativnim manevrom sačuvali ono najvrednije što imaju.
