BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Sretenje Gospodnje, koje se slavi na 40. dan od Božića. Ovaj dan praznovan je od samog početka, ali da je svečano praznovanje ustanovljeno 544. godine, u vreme cara Justinijana. Kao Dan državnosti Srbije slavi se od 2002. godine, a od 2012. obeležavanje obuhvata dva dana, 15. i 16. februar.
Četrdeset dana po Hristovom rođenju Presveta Bogorodica odnela je sina u jerusalimski hram da ga, shodno zakonu koji je dao Mojsiju, posveti Bogu i sebe očisti. Čredu u hramu držao je prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On je stavio Djevu Mariju ne na mesto za žene nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom, pojavili su se starac Simeon i Ana kći Fanuilova. Pravedni starac uzeo je na ruke Mesiju i rekao: „Sad otpusti slugu Tvoga, Gospode, jer videše oči moje spasenje Tvoje… Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju.” Ana je i sama prepoznala Mesiju, pa proslavila Boga i objavila Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga.
Fariseji, prisutni u hramu, bili su ljuti na Zahariju što je stavio Djevu Mariju na mesto za devojke i kazali su to caru Irodu. Uveren da je to novi car o kome su mu zvezdari s istoka govorili, Irod je brzo naredio da ubiju Isusa. U međuvremenu, božanska porodica se već bila uputila u Misir, po uputstvu Anđela Božijeg.
M. D.
