Šta bi se dogodilo kada bi vanzemaljci pogledali televizijsku seriju i zaključili da su njeni junaci pravi svemirski spasioci? A zatim došli po glumce upravo onda kada im je spasavanje najpotrebnije? Na toj jednostavnoj, veoma zahvalnoj zabuni počiva „Galaxy Quest“, komedija iz 1999. godine koja ponovo dobija pažnju kroz današnji osvrt Gardijana. Film je zanimljiv podsetnik da za dobro raspoloženje ponekad nije potrebno tražiti najnoviji naslov.
U središtu priče nalazi se ekipa nekadašnje naučnofantastične serije. Njihove televizijske avanture odavno su završene, ali negde u svemiru još imaju sasvim neočekivanu publiku. Vanzemaljci snimke smatraju istorijskim dokumentima i veruju da gledaju ljude koji zaista znaju kako se upravlja brodom i rešavaju međuzvezdane nevolje. Kada glumce pozovu u pomoć, nestaju scenaristi, režiser i sigurnost da se opasna scena završava čim neko vikne da je snimanje gotovo.
Zvanični opis studija Paramount potvrđuje upravo tu zamenu televizijske fikcije stvarnim zadatkom kao osnovu filma. U glavnim ulogama su Tim Alen, Sigorni Viver i Alan Rikman, uz Sema Rokvela, Tonija Šaluba i druge članove ansambla. Režiju potpisuje Din Parizo, a film traje 103 minuta. To je dovoljno prostora za avanturu, ali i dovoljno pitom okvir za veče u kojem ne želite da od gledanja napravite celodnevni poduhvat.
Privlačnost ovakve postavke lako je razumeti čak i bez poznavanja svemirskih serija. Junaci odjednom moraju da ispune očekivanja koja su mnogo veća od njihovih stvarnih sposobnosti. U tome ima nečeg sasvim svakodnevnog: svi znamo osećaj kada drugi misle da imamo odgovor, a mi bismo najradije dobili još malo vremena da ga pronađemo. Film tu nelagodnost premešta među svemirske brodove i nepoznata bića, gde zabuna dobija dovoljno mesta da se razigra.
Za filmsko veče kod kuće ovo je zanimljiv povod da se vratimo naslovima koji ne zahtevaju prethodno gledanje čitave franšize. Dovoljna je jedna dobra ideja i spremnost da prihvatimo njena pravila. Današnje prisećanje na „Galaxy Quest“ podseća i na jednostavno zadovoljstvo ponovnog otkrivanja: film ne mora biti nov da bi nam došao u pravi čas. Nekada je baš stara komedija ono što nedostaje posle dugog dana, uz kokice, ugašena obaveštenja i društvo kojem je do smeha.
S.B.
Izvor: Postinfo
