Egzoplaneta je planeta koja se nalazi van Sunčevog sistema, najčešće u orbiti oko neke druge zvezde. Do pre tridesetak godina to je zvučalo kao naučna fantastika, a danas je postalo jedna od najživljih tema astronomije: prema NASA evidenciji, sredinom januara 2026. potvrđeno je oko 6.080 egzoplaneta, a naučnici veruju da ih samo u našoj galaksiji ima milijarde. Egzoplanete nisu “druge Zemlje” po difoltu – neke su gasni džinovi koji kruže tik uz zvezdu, neke su stenovite “super-Zemlje”, a ima i onih koje lutaju svemirom bez svoje zvezde.
Kako ih uopšte nalazimo kad su daleko i blede? Najčešće tako što posmatramo zvezdu. Ako planeta prođe ispred nje, svetlost na trenutak jedva primetno opadne – to je takozvani tranzit. Druga metoda prati sitno “posrtanje” zvezde pod gravitacionim uticajem planete (radijalna brzina). Postoje i direktna snimanja, mikrolećenje i druge tehnike, ali su ređe. Suština je ista: egzoplanetu uglavnom ne vidimo “golim okom”, već je prepoznajemo po tragu koji ostavlja u ponašanju zvezde ili svetlosti.
Zašto je to važno i kod nas? Zato što je priča o egzoplanetama priča o poreklu i granicama života: kada naučnici analiziraju atmosferu udaljenog sveta ili njegovu temperaturu, mi učimo kako nastaju planete, od čega su građene i gde bi voda mogla da opstane. I u Srbiji se to lepo “prima” kroz astronomsku popularizaciju, školske sekcije i društva koja organizuju posmatranja neba – jer je ovo tema koja spaja radoznalost i nauku bez teških preduslova. Egzoplaneta je, ukratko, dokaz da je naš sistem samo jedna adresa u ogromnom kosmičkom naselju.
S.B.
