Kada zamiriše kuvano povrće, kuhinja nekako odmah deluje toplije. Ipak, između supe koja je samo usitnjena i one prijatno glatke često stoji jedan sasvim običan detalj: da li je povrće dovoljno omekšalo.
Snažan blender ne mora da popravi ono što je šerpa ostavila nedovršeno. Ako su komadi još tvrdi, teže se dobija ujednačena tekstura. Zato pre usitnjavanja vredi probati komadić viljuškom i proveriti da li se lako raspada. Slična veličina isečenog povrća olakšava da sve bude gotovo približno u isto vreme, bez velikih tvrdih kocki među već skuvanim sitnim delovima.
Za početak su zahvalne kombinacije koje su nam već bliske: praziluk i krompir, šargarepa, bundeva ili karfiol. U prilogu se kao način da poznati ukus dobije novu notu pominju vlašac, kozji sir, pa i dodatak ribe uz supu od praziluka i krompira. To su različite mogućnosti, ne spisak koji treba odjednom spustiti u isti tanjir. Jedan dobro izabran dodatak često je sasvim dovoljan.
Bundeva nudi još jednu lepu varijantu: može prvo da se ispeče. U receptu redakcije Good Food komadi se peku dok ne omekšaju i blago porumene, a zatim spajaju sa pripremljenim lukom i povrtnim bujonom. Pečenje tako postaje poseban korak u građenju ukusa. Kremasta završnica dobija se usitnjavanjem i dodatkom kisele pavlake, ali količinu treba prilagoditi jelu i sopstvenom ukusu. U vodiču za pečenje iste namirnice savetuje se da komadi budu raspoređeni sa razmakom. Kada se previše naguraju, vlaga ostaje među njima i više se pare nego što se peku. Malo prostora u plehu zato može da napravi primetnu razliku u završnom ukusu.
Sa tečnošću je najlakše raditi postepeno. Ako deo bujona ostavimo sa strane, posle blendiranja možemo da procenimo koliko je još potrebno. Tako izbegavamo da dobra supa odjednom postane suviše retka. I so je pametno doterati pri kraju, posebno ako bujon ili sir već imaju izražen slani ukus. Cilj je da povrće ostane prepoznatljivo, a ne da se izgubi ispod začina. Upravo na to podseća nova kulinarska priča francuskog TF1, posvećena supama i kremastim veluteima koji se lako pripremaju kod kuće.
Zanimljiv završetak ne mora da znači još mnogo kuvanja. Nekoliko krutona, malo prepečenih semenki ili sitno seckan vlašac naprave prijatan susret glatkog i hrskavog. U drugom receptu Good Food uz pečenu bundevu kombinuje tostirane pinjole i hrskavu pancetu, što pokazuje koliko se karakter iste osnove menja dodacima. Za jednostavniju kućnu varijantu mogu se izabrati samo oni koji su već pri ruci.
Za stolom dodaci mogu da ostanu u malim zasebnim činijama. Tako svako bira da li želi nešto hrskavo, malo blaži ukus ili samo čistu supu od povrća. Ista šerpa tada odgovara različitim navikama ukućana, bez kuvanja nekoliko posebnih jela. To je naročito zgodno kada jedni vole više začina, a drugi bi radije ostali pri sasvim jednostavnoj kombinaciji.
Vrela supa traži i malo pažnje pri usitnjavanju: način rada treba prilagoditi uputstvu konkretnog blendera, a štapni koristiti tako da nastavak ostane u tečnosti i ne prska. Kada je sve gotovo, nema potrebe za složenim ukrašavanjem. Topao tanjir, kašika pavlake ili nekoliko semenki i parče hleba sasvim su dovoljni da običan jesenji ručak dobije onu domaću, pažljivo pripremljenu notu.
S.B.
