Jedan mali australijski torbar ovih dana je postao junak priče koja zvuči kao scenario za porodični film: ugroženi severni quoll slučajno je prešao više od 600 kilometara, sakriven u delu kamiona, pre nego što je primećen u Brizbejnu i zbrinut. Posle pregleda i oporavka, životinja je vraćena u prirodu, u područje kod Rokhemptona, gde već postoji populacija ove vrste.
Quoll je za naše čitaoce možda nepoznata životinja, ali u Australiji ima posebno mesto među malim predatorima. To je torbar mesožder, brz, okretan i noćni lovac, koji se hrani insektima, manjim životinjama, jajima i plodovima. Severni quoll je posebno važan jer pokazuje koliko je australijska priroda neobična: mali kao mačka, ali sa ponašanjem pravog divljeg lovca.
Ono što ovu vest čini lepom nije samo srećan kraj, nego i način na koji je rešena. Životinja nije tretirana kao smetnja, već kao ugrožena vrsta kojoj treba pomoći da se vrati u odgovarajuće stanište. Veterinarski pregled, praćenje stanja i pažljivo puštanje u prirodu pokazuju koliko je spasavanje divljih životinja složen posao. Nije dovoljno samo „pustiti je napolje”. Mora se znati gde joj je mesto, da li je zdrava i da li u tom okruženju ima šanse da preživi.
U Srbiji se ovakve priče mogu čitati i kao podsetnik da se divlje životinje često nađu tamo gde ih ne očekujemo. Ježevi u garažama, sove u dimnjacima, kune na tavanima, slepi miševi u zgradama — sve su to susreti u kojima panika najčešće nije potrebna. Najbolja reakcija je smirena: ne dirati životinju bez potrebe, ne hraniti je pogrešno i, ako je povređena ili zaglavljena, pozvati stručne službe.
Mali quoll je, na kraju, preživeo put koji nije planirao. A ljudi su mu omogućili da se njegova avantura ne završi na asfaltu, nego tamo gde i treba: u mirisu grmlja, među stablima i noćnim zvucima australijske divljine.
S.B.
