Procene pokazuju da će automatizacijom najviše biti pogođene industrija i trgovina. Stručnjaci upozoravaju na mogućnost porasta nezaposlenosti usled pojačanog trenda digitalizacije, što bi moglo izazvati turbulencije na tržištu rada i nametnuti neophodnost masovne prekvalifikacije zaposlenih.
Sve češća pojava samouslužnih kasa u domaćim prodavnicama, gde kupci sami skeniraju i plaćaju robu, otvorila je pitanje opravdanosti ovakvog modela. Dok kompanije profitiraju kroz smanjenje troškova, radnici na kasama, u kol-centrima i na bankarskim šalterima postaju višak. O ovim izazovima za Euronews Srbija govorili su Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, i Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.
Tehnologija kao zamena za ljudski rad
Prema rečima Nebojše Atanackovića, uvođenje samouslužnih kasa samo je početak šireg trenda koji će obuhvatiti mnoge druge profesije. On navodi da digitalizacija neće u potpunosti eliminisati ljudski faktor, jer i dalje postoji značajan broj građana koji ne vladaju novim tehnologijama, ali će drastično smanjiti potrebu za izvršiocima.
Kao očigledne primere Atanacković navodi automatske perionice automobila i IT sektor, gde softverska rešenja preuzimaju funkcije koje su nekada obavljali ljudi. Slična transformacija dešava se i u korisničkoj podršci, gde chatbotovi i AI sistemi rešavaju rutinske upite, dok se živa reč operatera ostavlja samo za najsloženije situacije.
Dvostruki efekat digitalizacije
Bankarski sektor već prolazi kroz fazu ozbiljne redukcije broja zaposlenih. Onlajn bankarstvo, mobilne aplikacije i pametni bankomati smanjili su potrebu za fizičkim filijalama, pa se danas u ekspoziturama često može sresti samo jedan zaposlenik.
Atanacković ističe da ovaj proces ima dva lica. Sa jedne strane, poslodavci optimizuju troškove, ali sa druge, društvo se suočava sa pitanjem socijalne sigurnosti radnika. On zaključuje da je digitalizacija istovremeno i velika prilika za napredak, ali i ogroman izazov koji zahteva strateško prilagođavanje.
Postavljanje crvene linije u automatizaciji
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva ukazuje na to da digitalizacija prodire čak i u visokostručne oblasti poput prava. Sve više građana koristi veštačku inteligenciju za pravne savete, što direktno ugrožava pozicije mlađih pravnika i advokata. On predviđa da će knjigovodstvo i administracija u Srbiji ubrzo biti potpuno automatizovani kroz programe koji prate fakture i automatski generišu završne izveštaje.
Posebno zabrinjava situacija u proizvodnji, gde roboti preuzimaju sklapanje preciznih komponenti u auto-industriji i elektronici, a najavljuju se i robotski sistemi koji bi mogli zameniti konobare u ugostiteljstvu.
Iako tehnologija smanjuje troškove proizvodnje, Gavrilović smatra da čovečanstvo mora definisati granice. On navodi primer Švajcarske gde su građani glasali za zadržavanje gotovine u opticaju kako bi očuvali privatnost, naglašavajući da potpuna digitalizacija finansija omogućava bankama uvid u svaki detalj privatnog života. Ipak, on vidi ogroman potencijal veštačke inteligencije u medicini, gde bi AI mogla biti ključna u pronalaženju lekova i izvođenju složenih operacija.
Lista najugroženijih zanimanja: administrativni i kancelarijski poslovi; kasiri i šalterski službenici i radnici u proizvodnim pogonima.
E.M.
