GLINA – Na Spomen-kosturnici na Pravoslavnom groblju u Glini danas je služen parastos i obeleženo 85 godina od stravičnog zločina i ustaškog pokolja više od 2.000 Srba sa Korduna i Banije, koje su snage Nezavisne Države Hrvatske (NDH) zverski pobile u maju i avgustu 1941. godine. Komemoraciji su prisustvovali crkveni velikodostojnici, predstavnici udruženja potomaka žrtava, kao i zvaničnici iz Srbije i Republike Srpske.
Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Vladimir Kokanović, istakao je da je negovanje kulture sećanja na srpske žrtve istorijska i moralna obaveza. „Ne želimo nikakve podele, niti da se ovakav zločin ikada dogodi bilo kom drugom narodu. Moramo, kako lično tako i kroz institucije, podržati naš narod koji u ovim krajevima živi dosta teško i u malom broju, kako bismo im obezbedili miran i normalan život“, poručio je Kokanović.
Emotivno obraćanje imao je predsednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, Milorad Arlov, koji je i sam potomak stradalnika, a u ovom ustaškom pokolju izgubio je četiri bliska pretka. On je podsetio da je ovo bio jedan od prvih masovnih i planskih zločina NDH, vođen zloglasnom ideologijom o potpunom uništenju i asimilaciji srpskog naroda na prostoru tadašnje marionetske države.
„Naši preci, tada nepismeni i neinformisani, nisu mogli ni da zamisle da čovek može da uradi tako nešto drugom ljudskom biću. Da su znali šta im se sprema, sigurno ne bi mirno i bez opiranja dozvolili da budu zverski ubijeni“, rekao je Arlov, naglašavajući da se od današnjih generacija ne traži krivica, već poštovanje prema žrtvama koje su stradale samo zbog svog srpskog imena i pravoslavne vere.
Godišnjica pokolja u Glini ostaje bolna rana, ali i opomena za ceo region. Govornici su poslali jasne poruke mira, ističući da na plodnim poljima Korduna i Banije ima mesta za suživot svih naroda. Kako je naglašeno, srpski narod, vođen poukama Srpske pravoslavne crkve, ne traži osvetu, već pravo na istinu, dostojanstveno sećanje i budućnost lišenu straha od ponavljanja istorijskih užasa.
M. D.
