BEOGRAD – Širom Srbije danas se održavaju izbori za pet članova Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda javnih tužilaca, koji se u pravosudnim krugovima opisuju kao prelomni trenutak za budućnost srpskog pravosuđa. Iako se biraju predstavnici svih nivoa tužilaštava, proces protiče u znaku neviđene polarizacije i otvorene pobune dela tužilačke organizacije protiv autoriteta vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, koja se na vrhu piramide nalazi već 16 godina.
Ovo su prvi izbori nakon ustavnih reformi iz 2022. i 2023. godine, a „referendumska atmosfera“ nastala je kao posledica optužbi za pokušaje izbornog inženjeringa i kadriranja podobnih tužilaca po meri Dolovac.
Struktura glasanja i raspodela mandata
Ukupno 762 javna tužioca sa pravom glasa danas odlučuju o sastavu VST-a kroz sledeću raspodelu:
Osnovna tužilaštva: 448 glasača bira dva predstavnika (kandidati: Pavlović, Milovanović, Komnenović i Stojanović).
Viša tužilaštva: 233 glasača biraju jednog člana (kandidati: Uskoković i Majlat).
Apelacija i specijalizovana tužilaštva (JTOK/JTRZ): 68 birača bira jednog člana (kandidati: Jovanović i Vucelja).
Vrhovno tužilaštvo: 13 birača potvrđuje kandidaturu Jasmine Stanković, koja je jedini kandidat za ovaj nivo.
Krah autoriteta Zagorke Dolovac?
Atmosfera nepoverenja prema aktuelnoj vrhovnoj tužiteljki kulminirala je prošlog meseca kada su na sednici VST-a oboreni konkursi za izbor čak 88 javnih tužilaca. Ovaj potez je u javnosti protumačen kao direktan udarac na moć Dolovac i pokušaj da se spreči instaliranje „podobnih“ kadrova pre samih izbora.
Dodatni pritisak na njen položaj izvršila je i Narodna skupština. Odbor za pravosuđe nedavno je odbio da usvoji njene izveštaje o radu za poslednjih pet godina, čime je Dolovac faktički izgubila politički legitimitet tela koje ju je na tu funkciju prvobitno izabralo. Uz nju, VST po funkciji čine i ministar pravde, dok se ostatak saveta popunjava iz reda istaknutih pravnika koje bira parlament.
postinfo.rs
