Pametni televizori odavno nisu samo ekrani na kojima gledamo filmove. Oni imaju operativne sisteme, aplikacije, preporuke, pretragu, naloge i početne stranice koje sve više liče na male portale. Problem je što te početne stranice polako prestaju da budu samo mesto odakle biramo sadržaj, a sve više postaju prostor za reklame.
Ars Technica je 27. maja pisala da Roku OS sada na početnom ekranu ima veliku, stalnu reklamu, što je izazvalo nezadovoljstvo korisnika koji smatraju da im se oglas nameće na uređaju koji su već kupili.
Ovo je zanimljivo jer otvara pitanje vlasništva nad digitalnim prostorom. Kada kupimo televizor, očekujemo da je naš. Ali kada se uključi softver, algoritam i oglasni sistem, odjednom deo ekrana počinje da pripada platformi. Korisnik više ne kontroliše samo uređaj, nego živi u interfejsu koji se menja bez mnogo pitanja.
Kod nas sve više ljudi kupuje smart televizore, ali retko razmišlja o tome šta znači kada televizor ima svoj operativni sistem. Nije važno samo koliko je ekran velik i kakve su boje. Važno je i koliko je meni pregledan, koliko se lako uklanjaju preporuke, koliko reklama ima i da li se iskustvo pogoršava posle ažuriranja.
Ova tema pokazuje širi trend: uređaji sve više zarađuju i posle kupovine. Reklame, pretplate, preporuke i podaci postaju deo poslovnog modela. To nije nužno uvek loše, ali mora biti jasno i umereno.
Televizor bi trebalo da bude prozor ka sadržaju koji smo izabrali, a ne bilbord koji nas dočeka čim pritisnemo dugme za paljenje.
S.B.
