Vodonik se često predstavlja kao jedno od goriva budućnosti, ali njegova masovnija upotreba nosi problem koji na prvi pogled deluje neočekivano: veoma je teško precizno izmeriti koliko energije prolazi kroz gasovod. Novi senzor mogao bi da omogući tačnije merenje protoka i energetskog sadržaja vodonika, bez obzira na veličinu cevi.
Kod prirodnog gasa količina isporučene energije može relativno pouzdano da se proceni na osnovu zapremine, pritiska, temperature i sastava. Vodonik ima drugačije fizičke osobine. Njegovi molekuli su veoma mali, gustina mu je niska, a promene pritiska i temperature mogu značajno da utiču na računicu.
To postaje naročito važno kada se vodonik meša sa drugim gasovima ili prenosi velikim industrijskim cevovodima. Kupac ne plaća samo određenu zapreminu gasa, već količinu energije koju iz njega može da dobije. Mala greška u merenju, ponovljena kroz ogromne količine, može da proizvede ozbiljne finansijske razlike.
Tech Xplore je predstavio novi senzor kao moguću osnovu za pouzdano obračunavanje u budućoj ekonomiji vodonika. Njegova prednost je u tome što rezultat ne zavisi isključivo od prečnika cevi i klasičnog merenja brzine protoka. Sistem prati osobine gasa koje omogućavaju mnogo neposredniju procenu broja molekula i njihove energetske vrednosti.
Izraz da senzor može da registruje „svaki molekul“ ne treba shvatiti kao pojedinačno brojanje molekula jednog po jednog. Reč je o izuzetno preciznom fizičkom merenju iz kojeg se može izračunati ukupna količina gasa koji prolazi kroz sistem. Takva preciznost važna je i za proveru curenja, gubitaka i efikasnosti postrojenja.
Vodonik je posebno zahtevan i zato što lako prolazi kroz veoma male otvore i pojedine materijale. Cevovodi, ventili i spojevi moraju biti projektovani drugačije nego kod većine uobičajenih gasova. Pouzdani senzori zato ne služe samo za naplatu već i za bezbednost čitave mreže.
Tehnologija bi mogla da bude korisna u industriji čelika, proizvodnji đubriva, skladištenju energije i transportu. Vodonik može da se proizvodi korišćenjem struje iz obnovljivih izvora, a zatim čuva i koristi kada sunce ne sija ili vetar ne duva. Međutim, takav sistem ima smisla samo ako se svaki korak može precizno kontrolisati.
Novi uređaj još mora da prođe testiranja u različitim industrijskim uslovima. Laboratorijska preciznost nije dovoljna ukoliko senzor ne može godinama da podnosi promene temperature, vibracije, nečistoće i velike pritiske. Biće potrebno proveriti i koliko često mora da se podešava i kolika će biti njegova cena.
Najvažnija vrednost ovog rešenja možda nije u samom senzoru, već u stvaranju poverenja. Tržište energenata može da funkcioniše samo ako proizvođač, distributer i kupac dobijaju isti rezultat. Bez pouzdanog merenja ne postoji ni pouzdana trgovina.
Vodonik se obično povezuje sa elektrolizerima, gorivnim ćelijama i velikim industrijskim postrojenjima. Ipak, njegov uspeh mogao bi da zavisi i od mnogo manje upadljivog uređaja postavljenog na cev – senzora koji tačno utvrđuje koliko je energije zaista prošlo kroz sistem.
S.B.
Izvor: Postinfo
