Na podvodnim planinama duboko ispod površine Pacifika istraživači su pronašli svetložuti koral koji izgleda poput malog drveta usred polja morskih zvezda. Na prvi pogled naučnici su pretpostavili da pripada nekoj već poznatoj grupi, ali detaljna analiza napravila je pravi taksonomski problem. Različiti geni uporno su davali različite odgovore o njegovom mestu na evolucionom stablu. Kada je tim konačno analizirao stotine gena istovremeno, pokazalo se da životinja nije samo nova vrsta ili novi rod – dovoljno je različita od svih poznatih srodnika da je za nju uvedena potpuno nova porodica korala Laurinqueidae. Pensoft je 11. avgusta predstavio otkriće sa podvodnih planina Kostarike, gde su kolonije pronađene na dubinama od približno 360 do 529 metara. Nova vrsta nazvana je Laurinque elenya, a ime je inspirisano vilenjačkim jezikom koji je stvorio Dž. R. R. Tolkin: „Laurinquë“ se povezuje sa zlatnim drvetom, dok „elenya“ označava nešto zvezdano.
Izbor imena nije slučajan. Istraživači su tokom ekspedicija videli velike žute kolonije kako se uzdižu iz stena prekrivenih mnoštvom krhkih zmijolikih zvezda, stvarajući pejzaž koji je podsećao na fantastičnu šumu. Pojedine kolonije mogu biti više od jednog metra, što ih čini važnim trodimenzionalnim strukturama na inače stenovitom morskom dnu. Uz njih se skrivaju i hrane brojni drugi organizmi, pa koral nije važan samo kao nova stavka u katalogu vrsta. Takve kolonije stvaraju stanište slično načinu na koji drveće na kopnu pravi prostor za ptice, insekte i druge životinje. Uzorci su prikupljeni pomoću daljinski upravljane podmornice SuBastian tokom ekspedicija 2019. i 2023. godine, jer dubina na kojoj žive daleko prevazilazi mogućnosti običnog ronjenja.
Najveće iznenađenje usledilo je u laboratoriji. Kod određivanja srodstva korala stručnjaci često koriste nekoliko standardnih gena, ali ovoga puta svaki je pokazivao prema drugoj poznatoj porodici. Morfologija takođe nije odgovarala postojećim grupama. Tek šira genomska analiza pokazala je da se radi o veoma staroj i samostalnoj evolucionoj liniji, najbližoj porodici Eunicellidae, ali dovoljno udaljenoj da se ne može jednostavno smestiti među nju. U biologiji se nova porodica ne proglašava olako. Hiljade novih vrsta opisuju se svake godine, ali otkriće koje zahteva potpuno novu granu u klasifikaciji znatno je ređe. To znači da duboki Pacifik i dalje krije velike delove istorije života koje nauka još nije ni imenovala.
Podvodne planine Kostarike poslednjih godina pokazale su se kao jedno od izuzetno bogatih područja dubokomorske raznovrsnosti. Problem je što slični ekosistemi širom sveta mogu biti osetljivi na ribolov, promene temperature i buduće interesovanje za eksploataciju mineralnih resursa sa dna. Dubokomorski korali rastu sporo, a jednom oštećenoj koloniji mogu biti potrebne decenije ili znatno duže da se obnovi. Nova „zlatna stabla“ zato predstavljaju još jedan podsetnik koliko malo poznajemo prostor koji pokriva najveći deo naše planete. Čovek je mapirao površinu Meseca do detalja, dok na sopstvenom morskom dnu još pronalazimo životinje koje su toliko drugačije da za njih nema slobodnog mesta ni u postojećoj porodičnoj klasifikaciji.
S.B.
