Plaćanje konverzije za građevinsko zemljište biće ukinuto, dok će naknadu za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine plaćati sportska društva, stambene i zemljoradničke zadruge, kao i oni na koje se primenjuje Aneks G o sukcesiji, predviđeno je Nacrtom izmena zakona o planiranju i izgradnji.
Osim što se ukida Zakon o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, među kojima su najzastupljeniji vlasnici privatizovanih preduzeća, što je prilično kočilo gradnju, ubuduće će svi koji hoće nešto da grade, mnogo brže dolaziti do građevinskih dozvola, piše današnja Politika.
Izmenama ovog akta, biće unapređen elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP), uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, posebno kroz uvođenje e-prostora, kojim postupak za izradu i imenu planske dokumentacije postaje efikasniji i brži.
“Elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola koji se primenjuje osam godina dao je dobre rezultate, o čemu svedoče brojke koje pokazuju da je 2021. izdato 30.177 građevinskih dozvola, a 2015. tri puta manje, odnosno 10.438, ali su bila potrebna dodatna unapređenja ovog sistema kako bi ovaj postupak bio još efikasniji”, navodi Politika.
Nacrtom je predviđeno i uvođenje glavnog državnog urbaniste, kako bi se uveo red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Srbije.
Biće formirana Agencija za prostorno planiranje i urbanizam čime se deo nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prenosi na Agenciju.
Novi zakon doprineće većoj zaštiti zaštićenih prirodnih i kulturnih područja, tako što će ubuduće Vlada Srbije donositi plan područja posebne namene za te celine zbog značaja prostora i uočenih nepravilnosti u donošenju urbanističkih planova koje su do sada radile lokalne samouprave, što je na nekim područjima dovelo do značajne devastacije prostora.
Lokanim samoupravama se propisuje obaveza donošenja planskih dokumenata na najmanje 70 odsto građevinskog područja čime su omogućava zakonita izgradnja i preventivno deluje na pojavu bespravne gradnje.
Novina je da će informacije o lokaciji izdavati javni beležnici jer se na njih prenosi deo ovlašćenja s državnog organa, što bi trebalo da učini efikasnijim proces pribavljanja potrebnih akata o izgradnji.
Radi bržeg i efikasnijeg pribavljanja uslova imalaca javnih ovlašćenja, propisano je da ih izvan objedinjene procedure može pribaviti investitor, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova priloži u formi elektronskog dokumenta.
Među novinama je i to da će biti ukinut leks specijalis za linijske infrastrukturne objekte.
Prilikom overe kupoprodajnog ugovora nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno se dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade (energetski pasoš), čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost u zgradarstvu. To je usaglašavanje s Direktivom o energetskim performansama zgrada EU.
Vlada pored dugoročne strategije za podsticanje ulaganja u obnovu Nacionalnog fonda zgrada donosi i Nacionalnu metodologiju proračuna energetskih karakteristika zgrada, a novina se odnosi na zgrade koje budu izgrđene posle stupanja na snagu zakona.
Dakle, sve nove zgrade moraju imati sertifikat o energetskim svojstvima.
Za zgrade javne namene, republika, pokrajine, preduzeća lokalne samouprave i ustanove imaju rok od tri godine da pribave zeleni sertifikat.
Za zgrade koje su građene ranije pravna lica imaju rok od pet godina da urade elaborate za dobijanje energetskog pasoša. Za stare stambene zgrade ovaj rok je deset godina, s tim što će za ove zgrade elaborate raditi lokalne samouprave o svom trošku bez prava da to naplate stanarima zgrada.
Važna novina jeste da svi vlasnici objekata moraju biti priključeni na postojeću infrastrukturu, naročito na infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda, daljinskog grejanja, ali vlasnik objekta nema obavezu da plati priključenje.
Cilj je da se svi korisnici u opštinama i gradovima priključe na infrastrukturu, čime će se značajno smanjiti individualna ložišta, odnosno uštedi energija, a da korisnik nema nikakve finansijske izdatke.
Investitori koji po završetku objekta pribave sertifikat zelene gradnje imaju pravo na umanjenje obračunatog doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u visini od 10 odsto.
Investitori moraju da dostave i polisu osiguranja od štete prema trećim licima koja može nastati izvođenjem radova.
Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole mora se dostaviti i dokaz o kretanju, odnosno skladištenju građevinskog otpada, što je uslov za izdavanje ovog dokumenta.
Nacrt zakona propisuje lokalnim samoupravama obavezu da u roku od šest meseci dostave podatke o braunfild lokacijama na svojoj teritoriji, kao i da sačine registar takvih lokacija.
Nacrtom zakona propisana je situacija kojom republički inspektor može preuzeti nadležnosti od inspekcijskih organa lokalne samouprave u cilju efikasnijeg rada i sprečavanja bespravne gradnje.
Proširena su ovlašćenja urbanističkih inspektora, a propisano je da pored izvođača radova i investitora odgovara i vlasnik parcele na kojoj se gradi objekat bez građevinske dozvole.
Precizirano je da naknadno pribavljena građevinska dozvola ne oslobađa odgovornosti odgovorna lica za učinjeno krivično delo, privredni prestup i prekršaj.
Dodatno su proširena ovlašćenja građevinskog inspektora koji podnosi krivičnu prijavu protiv odgovornih lica i inicira postupak oduzimanja licence glavnog izvođača radova za koga se utvrdi da gradi bez građevinske dozvole i prijave radova.
