Veštačka inteligencija najčešće obrađuje podatke koje su ljudi već prikupili. Nova generacija naučnih sistema trebalo bi da ode korak dalje i samostalno predlaže eksperimente, upravlja laboratorijskim uređajima, analizira rezultate i odlučuje šta treba testirati sledeće.
Američka inicijativa Genesis Mission okupila je istraživačke centre koji razvijaju takozvane autonomne laboratorije. Njihov cilj nije da uklone naučnike, već da ubrzaju ponavljajuće i vremenski zahtevne faze istraživanja.
Newswise je 22. jula objavio da će Nacionalna laboratorija Argon voditi i podržavati projekte u kojima se veštačka inteligencija povezuje sa robotikom, simulacijama i automatizovanim merenjima.
Klasičan eksperiment često izgleda ovako: istraživač pripremi uzorke, podesi opremu, sačeka rezultat, obradi podatke i tek zatim odluči šta će promeniti. Čitav ciklus može trajati danima ili nedeljama.
U autonomnoj laboratoriji algoritam može analizirati rezultat čim merenje bude završeno. Zatim bira sledeću temperaturu, odnos sastojaka ili uslove reakcije i šalje uputstvo robotskom sistemu. Proces se ponavlja dok se ne pronađe materijal ili postupak sa željenim osobinama.
Takav pristup mogao bi biti koristan u razvoju baterija, katalizatora, novih lekova i materijala za energetiku. Broj mogućih kombinacija često je toliko veliki da ih ljudi ne mogu ispitati jednu po jednu.
Veštačka inteligencija pokušava da iz svakog eksperimenta izvuče što više informacija. Umesto nasumičnog testiranja, ona bira sledeći korak za koji procenjuje da će najviše smanjiti neizvesnost.
Ipak, sistem ne može potpuno sam da odredi šta je važno naučno pitanje. Ljudi definišu ciljeve, bezbednosna ograničenja i način na koji se rezultati tumače. Neophodno je i proveriti da algoritam nije pronašao prividnu prečicu koja ne funkcioniše izvan laboratorije.
Autonomija donosi i pitanja transparentnosti. Naučnik mora moći da razume zašto je sistem izabrao određeni eksperiment i da ponovi rezultat nezavisnom metodom.
Najveća promena možda neće biti robot koji drži epruvetu, već brzina čitavog ciklusa otkrivanja. Ono za šta je ranije bila potrebna godina rada moglo bi da se istraži za nekoliko nedelja, dok bi se naučnici više bavili postavljanjem pitanja i razumevanjem otkrića.
S.B.
