Pripremne utakmice po pravilu služe za uigravanje linija tima i podizanje fizičke spreme, ali odluka stručnog štaba Vojvodine da meč protiv Ararata pomeri u termin najjačeg sunca na preko 30 stepeni Celzijusa nosi sa sobom upitnu taktičku logiku. S obzirom na to da Novosađane 9. jula na „Karađorđu” očekuje evropska premijera protiv Ferencvaroša u potpuno drugačijem večernjem ambijentu, 90 minuta u Bad Tacmansdorfu izgledalo je kao energetsko trošenje van svakog rezona. Na kraju, mršavih 1:1 protiv bledog i defanzivno orijentisanog tima iz Jermenije ne donosi mnogo razloga za optimizam, ali otvara važne stručne upitnike za trenera Miroslava Tanjgu, pre svega u pogledu geometrije veznog reda od kojeg se najviše očekuje.
Pažnja javnosti i navijača Vojvodine s pravom je crvenim markerom zaokružila triling na sredini terena: Ifet Đakovac – Njegoš Petrović – Dejan Zukić. Povratak deteta kluba, Zukića, projektovan je kao ključni korak u kreiranju „paklene” osovine, ali njihovo prvo zajedničko jutro na terenu pokazalo je da automatizmi u igri još uvek nisu uspostavljeni. Dok je Đakovac u stilu partija iz TSC-a uspešno kvario posede rivala i nudio progresivna rešenja, Njegoš Petrović je delovao taktički zarobljeno između pozicija „šest” i „osam”, bez konkretnijeg uticaja na tranziciju. Sa druge strane, krilni napadači Ranđelović i Mitrović bili su potpuno odsečeni i nemoćni u situacijama „jedan na jedan”, pa je izolovani Nardin Mulahusejnović (koji je odradio ogroman defanzivni posao u povratnom pasu) dobio tek jedan upotrebljiv centaršut za poluvreme.
Ararat je svesno prepustio posed Vojvodini, umrtvio ritam meča i strpljivo čekao grešku niskog bloka Lala. Ona se dogodila na otvaranju drugog poluvremena, kada je jermenski tim iz polukontre uputio udarac sa 25 metara, koji je lošom postavkom i intervencijom mladog čuvara mreže Matije Gočmanca završio u mreži. Pozitivna stvar za Tanjgu jeste reakcija rezervista u završnoj trećini meča. Petar Sukačev je potvrdio vrhunsku formu i pokazao da trenutno unosi najviše konkretnosti u igru sa boka, dok je Milan Kolarević ostavio znatno bolji utisak od Stefana Mitrovića. Nagrada za trud stigla je u nadoknadi preko Marka Mladenovića za konačnih 1:1. Ipak, sa samo jednom preostalom proverom protiv Univerzitatee iz Kluža (2. jul), Stara dama mora ekspresno da pronađe formulu za podizanje intenziteta igre.
M.M.
