Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović prisustvovali su obeležavanju Dana početka agresije na karaulu “Košare“ u Domu Vojske Srbije.
Obraćajući se prisutnima, Vučević je istakao da je, nakon godina ćutanja o istini, došlo vreme da se o njoj govori.
“Kažu ljudi da svaki čovek umire dva puta – jednom kada se prekida taj zemaljski život, i za one koji veruju u Gospoda Boga počinje večni, i kažu da postoji jedna druga, teža, gora smrt, a to je smrt kada oni koji umru budu zaboravljeni. Na sramotu svih nas u državi, mi smo bili na putu da se zaborave svi oni koji su, suštinski, besmrtni. Pošto smo ćutali, gotovo su nas ubedili da treba da se stidimo onih koji su bili najhrabriji, onih koji su bili najbolji, a onda oni koji su bili manje hrabri ili su imali više sreće, su hteli da nam nametnu da mi one najodvažnije treba da zaboravimo. Na našu sramotu, nije prvi put da nam se to dešava“, rekao je Vučević.
Vučević je istakao da danas imamo slobodu da pričamo, da se čuje istina, ali i da je to naš dug prema onima koji su stradali za svoju otadžbinu.
“Ja vas molim da ne dozvolimo da se zaboravi nijedan učesnik rata, nijedan borac, nijedan heroj. Da ne zaboravimo porodice koje su prolazile kroz sve ovo, što opet na našu sramotu, su prolazile, da se deca poginulih boraca, ratnika, junaka ne osećaju manje vrednim zbog toga što su im očevi bili tamo gde je bilo najteže, već da budu uvaženi u društvu“, naglasio je Vučević.
Kako je istakao Vučević, za to nije potreban veliki napor, mnogo stvari može da se uradi samo ako postoji dobra volja, ako postoji želja i ako postoji sluh da čujemo jedni druge.
“Ne želim da se zaboravi nijedan vaš dan, nijedan sat, nijedan minut ni na Košarama, i na Prokletijama, i vama koji ste bili na drugim mestima, Juničkim planinama, ni junacima sa Paštrika ni onima koji su se borili u Drenici, i oni koji su čuvali i Kosovsko Pomoravlje i Goru, i Labski deo, celu Metohiju, ali da se ne zaboravi ni ratna 1998. godina, da se ne zaborave svi stradalnici, mučenici, junaci koji su se te godine borili za Srbiju, a mi smo onda izbrisali 1998. godinu. Pa smo se tek nedavno setili da smo imali poginule na Košarama i 1998. godine“, istakao je Vučević.
Svi oni koji danas crtaju mape i granice, donose obuke, rezolucije, sporazume, istakao je Vučević, moraju da znaju da se neke granice ne određuju administrativno.
“Postoje granice koje su večne, postoje granice koje traju duže od svih država, a te naše granice su omeđene tamo gde je prolivena naša krv, gde su kosti naših junaka. Vi možete da donesete kako god hoćete odluku, ne možete iz duše, iz srca, da uzmete ono što narod oseća. Slava našim najmilijim i besmrtnim vitezovima sa Košara i sa celog Kosova i Metohije, slava vama najboljim sinovima Srbije, neka živi, jača, napreduje i snaži naša vojska, Vojska Srbije, i neka je večna naša jedina otadžbina, slobodna i nezavisna Srbija“, zaključio je Vučević.
Izvor: Tanjug
