Košarka ponekad najzanimljiviju priču napiše baš kada lična statistika ne izgleda onako kako se očekivalo. Oklahoma Siti pobedila je Denver sa 96:84, iako je Šej Gildžes-Aleksander završio utakmicu sa 17 poena i time prekinuo svoju izuzetnu seriju. Prema izveštaju koji je objavio Rojters, prethodno je na 141 uzastopnoj ligaškoj utakmici postizao najmanje 20 poena. Za rubrike sa rekordima to je važna tačka, ali za njegov tim veče je ipak završeno pobedom. Upravo taj spoj daje utakmici zanimljiviji smisao od jednog broja.
Rezultat po četvrtinama pokazuje kako se meč razvijao. Denver je prvi period dobio sa 27:24, a drugi sa 21:20, pa je na poluvremenu imao četiri poena prednosti. Oklahoma je zatim treću četvrtinu dobila sa 26:16, a poslednju sa 26:20. Iz tog rasporeda vidi se da završna razlika nije nastala odmah, već kroz znatno uspešnije drugo poluvreme domaćina. Kada se takva utakmica prepričava samo konačnim rezultatom, lako promakne trenutak u kom se ravnoteža promenila i prednost prešla na drugu stranu.
Statistički pregled donosi i imena igrača čiji je doprinos bio naročito vidljiv. Džejlen Vilijams predvodio je Oklahomu sa 21 poenom, dok je Čet Holmgren sakupio 17 skokova. Na drugoj strani Aron Gordon bio je najefikasniji sa 20 poena. Takvi podaci lepo podsećaju da rezultat nastaje iz više različitih poslova na terenu. Poeni su najlakši za pamćenje, ali osvajanje lopte posle promašaja, odbrambeni doprinos i pravovremeno dodavanje određuju koliko će prilika ekipa uopšte dobiti da napadne.
Za gledaoce u Srbiji duel Denvera uvek ima dodatnu privlačnost zbog Nikole Jokića, ali ovakva utakmica može da bude zanimljiva i kada se posmatra šire od jednog igrača. Pitanje nije samo ko je ubacio najviše, već kako ekipa reaguje kada njen uobičajeni plan ne donosi odmah očekivani rezultat. Dobar tim mora da pronađe više načina da ostane konkurentan. Jednom će to biti šut, drugi put skok, odbrana ili doprinos igrača koji prethodne večeri nije bio u centru pažnje. Upravo ta promenljivost čini košarku privlačnom za praćenje.
Oklahomina pobeda zato može da se pročita kao lepa priča o zajedničkom radu, bez potrebe da se umanji vrednost individualnog rekorda. Duga serija govori o izuzetnoj postojanosti jednog igrača, a pobeda u večeri njenog završetka pokazuje da rezultat ekipe ima više oslonaca. To je poruka razumljiva i daleko od NBA parketa. U svakoj grupi postoje dani kada neko povuče više i dani kada mu drugi pomognu da posao bude završen. Ovoga puta statistički niz je stao, ali je Oklahoma pronašla dovoljno drugih razloga da se utakmica završi zadovoljstvom.
S.B.
