Postoje priče koje odrasli pamte po osećaju, čak i kada su zaboravili pojedine scene. Dečak, oživeli sneško i let kroz zimsku noć pripadaju upravo toj vrsti uspomena. „Sneško Belić”, poznat u originalu kao „The Snowman”, sada je dobio novu pozorišnu postavku u Birmingemu. Ideja je da priča koja već decenijama pronalazi publiku ponovo bude doživljena kao nešto sveže. Za decu koja je prvi put gledaju to je nova avantura, a za roditelje mogućnost da poznatu čaroliju podele iz drugačije perspektive.
Nova predstava zasniva se na knjizi Rejmonda Brigsa i poznatoj ekranizaciji, uz muziku Hauarda Blejka. Prema podacima pozorišta Birmingem Rep, režiju i koreografiju potpisuje Vil Taket, dok u stvaranju vizuelnog sveta učestvuju stručnjaci za scenografiju, kostime, lutke i scenske iluzije. U osnovi ostaje jednostavna ideja: jedan sneško oživi, a susret sa dečakom preraste u neobično prijateljstvo. Takvu priču ne nose samo reči. Mnogo toga treba da se razume kroz pogled, pokret, muziku i način na koji se likovi približavaju jedan drugom.
Gardijanov novi tekst zaviruje u proces rada i otkriva koliko se pozorišna tehnika promenila od ranije verzije. Let je dobio savremeniji sistem, a projekcije pomažu da se stvori uverljiviji osećaj prostora. Posebno je zanimljiv novi kostim sneška, koji omogućava i sitne promene izraza. Kada lik može da trepne ili da deluje kao da se osmehuje, publika dobija još jedan znak njegovog raspoloženja. Takvi detalji nisu veliki kada se posmatraju pojedinačno, ali zajedno mogu da učine da lik na sceni deluje mnogo življe.
Zvanična najava pozorišta izdvaja i pažljivo izrađene lutke, muziku i putovanje kroz zimski svet. Za porodičnu predstavu posebno je važno da različiti elementi rade zajedno: da efekat ne prekine priču, da ples jasno prenese radnju i da publika ima vremena da primeti ono što se dešava. Lepota pozorišta je upravo u tom dogovoru sa gledaocem. Svi znaju da je pred njima scena, ali su spremni da poveruju u let ako ih izvođači i celokupna postavka dovoljno dobro povedu kroz njega.
Ovakva vest podseća i na vrednost zajedničkog odlaska u pozorište, gde god da živimo. Dete često posle predstave ne prepričava radnju redom, već izdvoji jedan pokret, neobičan lik ili trenutak koji ga je nasmejao. Odrasli ponekad zapamte nešto sasvim drugo, pa se razgovor nastavlja i kada se svetla u sali ugase. „Sneško Belić” zato ima lep zadatak: da staroj priči otvori vrata prema novoj publici. Ako u tome uspe, neko će za mnogo godina pamtiti upravo ovaj let kao jednu od prvih pozorišnih uspomena koje su ostale sasvim žive.
S.B.
Izvor: Postinfo
