U svetu gde se uspeh često meri dubinom džepa, Al Ahli iz Džede je postao simbol racionalne moći, odbranivši titulu šampiona Azije pobedom nad Mačidom Zelvijom (1:0) nakon produžetaka.
Iako Al Ahli pripada „velikoj četvorki“ pod patronatom PIF-a, ovaj trijumf nosi poseban pečat. Dok su Al Hilal, Al Nasr i Al Itihad trošili basnoslovne sume na imena koja pune naslovnice svetskih tabloida, klub iz Džede se ponašao kao vrhunski šahista. Rezultat? Postali su tek peti klub u istoriji koji je vezao dve uzastopne kontinentalne titule. Finalni meč protiv japanske Mačide bio je pravi taktički rat, dodatno otežan crvenim kartonom Zakarije Al Havsavija u 66. minutu, koji je „zidanovskim“ potezom ostavio saigrače na cedilu.
Ipak, tamo gde su zatajili stranci poput Mareza ili Kesija, pojavio se Firas Al Burajkan. Domaći napadač, koga domaća publika pamti po nastupu u Bačkoj Topoli protiv Srbije, postigao je gol u 96. minutu i doneo krunu. Trener Matijas Jaisle, sa svega 38 godina, pokazao je zrelost kakvu nisu imali ni Inzagi ni Konseisao. Njegov Al Ahli nije samo skup zvezda, već koherentna mašina koja zna da trpi i pobeđuje i sa desetoricom. Ovim uspehom, Al Ahli je uz Flamengo postao drugi siguran putnik na Svetsko klupsko prvenstvo 2029. godine.
M.M.
