Žil Vern nije bio naučnik, već nesalomivi maštanac čije su vizije često nadmašile sopstveno vreme. Njegove „Neverovatna putovanja“ više su od pustolovnih romana; to su bile tehnološke blueprints koje su inspirisale generacije inovatora. Njegova mašta nije bila puko nagađanje, već produžetak naučnog duha 19. veka u sfere fantastike.
Od njegovih vizija, nevjerovatno mnogo se realizovalo. Podmornica „Nautilus“ iz „20.000 milja pod morem“ precizno je predvidela nuklearni pogon i savršeno opremljenu podmornicu decenijama pre nego što su postojale. Letelica za putovanje na Mesec bila je opisana sa startnom rampom na Floridi (Kanaveral) i tačnim proračunima beztežinskog stanja. On je „video“ video pozive, električne podmornice, solarni pogon i čak gradove sa klimatizacijom.
Šta se nije ostvarilo? Najupadljiviji „promašaj“ je putovanje na Mesec pomoću topa, ali i tu je Vern bio svestan neizvodljivosti u trenutku pisanja. Neke od njegovih vizija, poput podzemnog mora u središtu Zemlje ili životinja iz davnih epoha na izolovanim ostrvima, pripadaju trajnom carstvu fantazije. Međutim, njegov najveći pečat je upravo taj: pokazati kako mašta, utemeljena na logici, može da predvidi put čovečanstva. Njegov nasledi nisu u promašajima, već u bezbroj realizovanih snova koje su drugi, nadahnuti njim, napravili stvarnošću.
S.B.
