Arheologija ponekad deluje kao spor film, dok se ne dogodi trenutak kada zemlja “pusti” nešto što je čuvala duže od hiljadu godina. Upravo takvu priču je, pozivajući se na AFP, preneo izveštaj o otkriću u arheološkom parku El Kanjo (El Caño), u provinciji Kokle, oko 200 kilometara jugozapadno od Panama Sitija. U pitanju je prehispanska grobnica stara oko 1.200 godina.
Najkonkretniji dokaz statusa pokojnika nije senzacionalizam, nego zanat: telo je nađeno okruženo zlatnim predmetima i keramikom sa tradicionalnim motivima. Arheološkinja Hulija Majo (Julia Mayo) objašnjava da je grobnica verovatno građena između 800. i 1000. godine nove ere, a “najviši” pojedinac u grupi prepoznat je po tome što je bio doslovno “obeležen” zlatom – dve narukvice, dve minđuše i pektoralni nakit sa motivima slepih miševa i krokodila. To nisu slučajne životinje: u mnogim kulturama simbolizuju moć, prelaz između svetova i zaštitu.
El Kanjo se povezuje sa društvima koja su naseljavala centralne provincije Paname između 8. i 11. veka, a Majo dodaje da je to bio prostor gde su “sahranjivali svoje mrtve 200 godina”. I još nešto: ovo nije usamljeni nalaz. Na istom lokalitetu već je otkriveno devet sličnih grobnica, što znači da je reč o pravom grobnom kompleksu – svojevrsnoj mapi moći i hijerarhije, a ne o “jednom ukopu”.
Kad se sve sabere, priča nije samo o zlatu. Priča je o tome kako se društvo organizovalo, koga je smatralo važnim, šta je verovalo o smrti – i kako se taj sistem vidi kroz predmete koji i danas blistaju, iako je svet oko njih nestao.
S.B.
