Danas deluje kao da je oduvek bio tu, kao planina i nebo iznad Los Anđelesa, ali holivudski znak je počeo prilično prizemno: kao reklama. Još 1923. na brdu je osvanulo “HOLLYWOODLAND” – ogromna svetleća poruka koja je trebalo da proda jednu stambenu četvrt. Slova su noću sijala, danju delovala kao scenografija, a niko tada nije mogao da pretpostavi da će taj natpis postati najfotografisaniji simbol šou-biza na svetu.
Vremenom je “LAND” nestao, a ostao je samo HOLLYWOOD – kratko, zvučno i savršeno za mit. Ali znak nije bio večan: decenije sunca, vetra i vremena ga pojedu brže nego što ljudi misle. Pred kraj sedamdesetih bio je toliko ruiniran da je izgledao kao da se raspada pred kamerama. I tu dolazi priča koju publika obožava: znak su „spasli” tako što je prikupljen novac i svako slovo je dobilo svog donatora — u šou-biz fazonu, kao da svako “ima” svoje slovo, za koje je dao pare da se napravi novo, čvrsto i trajno.
Naravno, Hollywood nikad ne bi bio Hollywood bez anegdota. Znak je kroz godine bio meta raznih smicalica i “prepravki” koje su ulazile u legendu, a svaki put bi svet ponovo shvatio koliko je taj natpis više od metala: on je projekcija ambicije, ironije i glamura. I zato, kad ga danas vidiš na fotografiji, nije to samo brdo sa slovima – to je spomenik ideji da neko negde pokušava da napravi priču veću od života, pa makar počela kao obična reklama.
S.B.
