Kada kamena osnova istorijskog zamka počne ozbiljno da propada, najjednostavnije rešenje bilo bi rastaviti drvenu građevinu iznad nje, popraviti zid i zatim sve ponovo sastaviti. U japanskom gradu Hirosakiju odlučili su se za mnogo spektakularniji postupak – čitavu višespratnu kulu zamka podigli su i pomerili bez rastavljanja. Radovi na Hirosaki Castle traju već više od deset godina, a tokom avgusta hiljade običnih ljudi dobile su priliku da bukvalno pomognu u vraćanju građevine na prvobitno mesto. Smithsonian Magazine je 27. avgusta objavio da je 1.800 volontera, izabranih žrebom među približno 8.000 prijavljenih, u grupama povlačilo gotovo trideset metara dugačke konopce povezane sa kulom teškom oko 400 tona. Za dva dana ljudskom snagom pomerena je nekoliko metara, dok će ostatak puta obaviti specijalizovana mehanizacija.
Tehnika se naziva hikiya i podrazumeva da se čitava zgrada pažljivo odvoji od temelja, postavi na sistem nosača i valjaka i zatim horizontalno premesti. Kula Hirosaki zamka prvi put je pomerena još 2015. godine za približno 78 metara kako bi majstori mogli da pristupe velikom kamenom zidu ispod nje. Zid je godinama izazivao zabrinutost, posebno nakon zemljotresa koji ga je oštetio 1983. godine. Tradicionalni japanski zamkovi često imaju masivne kamene osnove građene bez maltera, pa stabilnost zavisi od izuzetno preciznog slaganja kamenja. Tokom restauracije zid je rastavljen i ponovo izgrađen, a arheološki radovi otkrili su i starije ostatke zidova, bunar i drenažne strukture. Sada kada je osnovni deo radova završen, kula kreće nazad prema mestu na kojem je stajala vekovima.
Uključivanje građana nije bilo potrebno zato što grad nema dovoljno mašina. To je svesno organizovan kulturni događaj. Grupe od oko 80 ljudi povlače konopac tokom kratkih sesija i na taj način pomeraju ogromnu građevinu samo mali deo ukupnog puta. Mnogi učesnici došli su iz drugih delova Japana, ali i iz inostranstva, a neki su učestvovali i u prvom pomeranju 2015. godine. Do kraja javne faze planirano je da hiljade ljudi zajedno pomere kulu približno pet metara, nakon čega će mehanizacija završiti preostalu udaljenost. Takav postupak pretvara restauraciju iz zatvorenog građevinskog projekta u kolektivno iskustvo. Ljudi ne gledaju samo kako se istorijski spomenik popravlja – nekoliko minuta bukvalno osećaju njegovu težinu na konopcu.
Hirosaki Castle posebno je poznat po prolećnim cvetovima trešnje, kada park oko zamka postaje jedna od najprepoznatljivijih turističkih slika severnog Japana. Međutim, ova obnova pokazuje da očuvanje istorijskog objekta nije isto što i njegovo zamrzavanje u jednom trenutku. Zamak se vekovima popravljao, menjao i prilagođavao, a sada je savremena tehnika omogućila da se cela građevina privremeno preseli radi očuvanja kamenih temelja. Najbolji detalj priče možda je upravo spoj starog i novog: konstrukcija se kreće po pažljivo projektovanim šinama i valjcima, ali poslednji impuls daju stotine ljudskih ruku na običnom konopcu. Četiri veka arhitekture tako se vraćaju kući brzinom sporog hoda – nekoliko centimetara po nekoliko centimetara.
S.B.
