Usamljenost se kod ljudi često povezuje sa većim rizikom od problematične upotrebe alkohola, ali prosečan statistički rezultat može da sakrije veoma različite biološke reakcije. Istraživanje na miševima pokazalo je da socijalna izolacija nije delovala isto na mužjake i ženke. Nakon perioda izolacije mužjaci su pokazivali veću motivaciju za alkohol, dok su ženke u sličnim uslovima smanjivale interesovanje za njega. New Atlas je 27. avgusta predstavio rad istraživača Northwestern univerziteta i Salk instituta, koji su pokušali da utvrde kako se društveno iskustvo povezuje sa neuronskim sistemima nagrade i stresom. Autori naglašavaju da se rezultat ne može jednostavno preslikati na muškarce i žene, jer je eksperiment rađen na miševima, ali razlika je dovoljno velika da pokaže zašto bi pol mogao biti važna biološka promenljiva u istraživanju zavisnosti.
U eksperimentima su životinje izlagane različitim društvenim uslovima, a zatim su dobijale mogućnost izbora alkohola. Kod mužjaka izolacija je pojačala ponašanje povezano sa traženjem alkohola, što odgovara poznatoj ideji da stres može povećati privlačnost supstance koja kratkotrajno menja sistem nagrade i uzbuđenja. Ženke su, međutim, reagovale u suprotnom smeru. To sugeriše da isti stresor ne mora da proizvede isti odgovor u mozgu. Hormoni, neuronski sistemi i način obrade društvenog stresa mogu se razlikovati između polova, a istraživači pokušavaju da izdvoje konkretne moždane puteve odgovorne za takvu razliku.
Ovakav rezultat važan je zato što su mnoga starija istraživanja ponašanja i lekova dominantno koristila mužjake laboratorijskih životinja kako bi se izbegle promene povezane sa reproduktivnim ciklusom. Time su eksperimentatori dobijali „čistije“ podatke, ali su potencijalno propuštali upravo razlike koje mogu biti veoma važne za razumevanje biologije. Ako lek ili stresor deluje drugačije kod mužjaka i ženke miša, to ne znači automatski da će ista razlika postojati kod ljudi, ali znači da bi bilo pogrešno pretpostaviti da jedna grupa predstavlja univerzalni model. Kod poremećaja upotrebe alkohola već postoje poznate razlike u obrascima konzumacije, metabolizmu i posledicama, pa istraživanje pruža još jedan razlog da se biološki pol pažljivo uključuje u eksperimente.
Najvažnija poruka nije da usamljeni muškarac „mora“ piti niti da je žena zaštićena od alkohola. Ljudsko ponašanje oblikuju kultura, iskustvo, društvena podrška, genetika i veliki broj drugih faktora koje laboratorijski model ne može da reprodukuje. Vrednost eksperimenta je u pokazivanju osnovnog principa: ista nepovoljna društvena situacija može pokrenuti potpuno suprotne biološke odgovore. Ako se razume koji neuronski sistemi stvaraju tu razliku, jednog dana bi moglo biti lakše razviti preciznije terapije za ljude kod kojih stres i socijalna izolacija doprinose problemu sa alkoholom. Mozak očigledno nema jedan univerzalni taster pod nazivom „usamljenost“ – ono što sledi nakon pritiska zavisi od mnogo više stvari nego od samog događaja.
S.B.
