Pametna kuća je dugo obećavala budućnost u kojoj će sve raditi samo: svetlo, grejanje, muzika, kamera, frižider, vrata i usisivač. Međutim, mnogi korisnici su shvatili da „pametno” često znači još aplikacija, još podešavanja i još obaveštenja. Zato se sve više govori o ambijentalnoj inteligenciji — tehnologiji koja pomaže bez stalnog traženja pažnje.
Forbes je u analizi pametnog doma objasnio da se razvoj ne vrti samo oko veštačke inteligencije, nego i oko standarda Matter, koji omogućava različitim uređajima da bolje sarađuju. Cilj je da dom ne bude skup nepovezanih gedžeta, već sistem koji razume kontekst i radi tiše.
To je važna promena. Najbolja pametna kuća nije ona u kojoj vlasnik ceo dan govori komandama, nego ona koja zna da smanji grejanje kada nema nikoga, pojača svetlo kad se kuva, utiša obaveštenja noću i ne pita stalno za potvrdu za svaku sitnicu.
Za korisnike u Srbiji ovo je posebno važno jer pametna kuća ne sme postati skupa igračka koja se pokvari čim promenite telefon ili ruter. Ljudi žele da uređaji rade jednostavno, da se ne svađaju između različitih brendova i da ne traže diplomu iz podešavanja.
Ambijentalna inteligencija zato zvuči manje spektakularno, ali je verovatno korisnija. Umesto da dom liči na komandni centar, tehnologija treba da se povuče u pozadinu. Da pomogne, ali da ne dominira.
Ako pametna kuća želi da bude zaista pametna, mora naučiti jednu staru kućnu veštinu: kada treba da bude tiha.
S.B.
