Nosiva tehnologija već godinama pokušava da izađe iz faze „zanimljivo, ali čudno”. Pametni satovi su uspeli jer su se uklopili u naviku koju smo već imali — nošenje sata. Ali AI prstenovi, naočare i mali uređaji koji slušaju, beleže i pomažu u realnom vremenu imaju mnogo teži zadatak: moraju da budu korisni, a da ne deluju neprijatno ljudima oko nas.
Inc. je danas pisao upravo o tom „testu kafića” koji će AI nosivi uređaji morati da polože. Autor opisuje iskustvo sa AI prstenom Stream, koji se koristi diskretno, kroz male pokrete i tihe interakcije, bez futurističkog gestikuliranja i bez toga da ljudi za susednim stolom uopšte shvate da je veštačka inteligencija uključena.
Ova tema je zanimljiva jer pokazuje da budućnost tehnologije neće zavisiti samo od čipova i softvera. Zavisiti će od društvenog osećaja. Ako uređaj izgleda kao da stalno snima, prisluškuje ili odvlači korisnika iz razgovora, ljudi ga neće prihvatiti, ma koliko bio pametan. Ako se uklopi u ponašanje, možda će proći mnogo lakše.
Za svakodnevicu to znači da najbolji AI uređaj možda neće biti onaj koji najviše pokazuje svoju moć, nego onaj koji je najmanje nameće. Prsten koji zapamti ideju, zabeleži kratku misao, podseti korisnika na zadatak ili pomogne bez vađenja telefona može biti vrlo praktičan. Ali samo ako ne pretvori svaki susret u malu tehnološku predstavu.
U Srbiji bi takvi uređaji verovatno prošli kroz isti filter kao svuda: ljudi vole praktično, ali ne vole da se osećaju posmatrano. Kafić, kancelarija, sastanak i porodični ručak biće pravi test. Tehnologija mora da nauči ne samo šta može, nego i gde treba da stane.
S.B.
