Duboko more često deluje kao poslednja velika nepoznanica na planeti. Dok se plaže, ostrva i koralni grebeni lako pretvore u razglednice, ono što se dešava stotinama metara ispod površine uglavnom ostaje sakriveno od pogleda. Upravo zato svaka vest o novoj dubokomorskoj vrsti privuče pažnju i naučnika i ljudi koji vole neobične prirodne priče. Ovoga puta u centru pažnje je takozvana ajkula duh, neobično stvorenje koje možda predstavlja potpuno novu vrstu pronađenu kod Kostarike.
Phys.org je 4. jula objavio vest o mogućoj novoj vrsti ghost shark, odnosno himere, dubokomorske ribe koja je srodna ajkulama i ražama, ali izgleda kao da pripada nekom mnogo starijem svetu. Ove životinje imaju glatko telo, velike oči, neobične peraje i često žive u zonama koje čovek retko posećuje. Za razliku od klasičnih ajkula iz popularne kulture, one nisu simbol filmskog straha, već krhki i tajanstveni stanovnici morskih dubina.
Ono što priču čini posebno zanimljivom jeste činjenica da se nove vrste ne otkrivaju samo u tropskim šumama ili udaljenim pećinama. More, naročito duboko more, i dalje krije ogroman broj organizama koje tek treba opisati. Ponekad naučnici do njih dolaze pomoću specijalnih ekspedicija i podvodnih vozila, a ponekad kroz pažljivo proučavanje primeraka koji su dugo bili u muzejskim kolekcijama, pogrešno svrstani ili nedovoljno analizirani.
Kod ovakvih nalaza nije dovoljno samo reći da životinja izgleda drugačije. Stručnjaci porede oblik tela, građu peraja, zube, kožu, genetske podatke i mesto pronalaska. Tek kada se sve to uklopi, može se govoriti o novoj vrsti. To je spor proces, ali baš on čini nauku pouzdanom. U vremenu brzih vesti, priroda se i dalje opisuje strpljivo, detalj po detalj.
Za nas je ova priča privlačna jer spaja misteriju i nauku bez uznemirujućeg tona. Ajkula duh nije opasnost koja vreba turiste, već podsetnik da okean još uvek ima svoje tajne. Kada se pronađe nova vrsta, ne dobija se samo novo ime u naučnoj literaturi. Dobija se i još jedan dokaz da planeta nije potpuno upoznata ni posle satelita, dronova i superkompjutera. Neka bića i dalje žive daleko od svetla, čekajući da ih čovek prvi put pogleda kako treba.
S.B.
