Priroda je mnogo puta pokazala da najneobičniji saveznici medicine mogu doći iz neočekivanih mesta. Lekovite supstance pronalažene su u biljkama, gljivama, morskim organizmima, otrovima životinja i mikroorganizmima. Sada se toj listi pridružuje i bakterija iz creva japanske žabe, koja je u eksperimentima na miševima pokazala izuzetno snažno dejstvo protiv tumora debelog creva.
ScienceDaily je 10. jula objavio da su naučnici sa Japan Advanced Institute of Science and Technology identifikovali prirodnu bakteriju iz creva japanske drvene žabe koja je u modelu kolorektalnog karcinoma kod miševa potpuno eliminisala tumore posle jedne intravenske doze. Istraživači naglašavaju da je reč o rezultatima na miševima, ali da nalaz predstavlja zanimljiv dokaz koncepta za razvoj novih bakterijskih terapija.
Ova vest mora se čitati pažljivo. Ne znači da je pronađen lek za rak, niti da bilo kakva bakterija može sama da leči ljude. Put od eksperimenata na miševima do terapije za pacijente dug je, skup i veoma strog. Ali naučno je uzbudljivo to što bakterija nije samo promenila crevni mikrobiom, već je direktno ciljala tumor i istovremeno pokrenula imuni odgovor.
Prema opisu istraživanja, bakterija Ewingella americana imala je dve važne uloge. Prvo, umela je da se nastani u uslovima smanjenog kiseonika, kakvi se često nalaze unutar tumora. Drugo, privukla je imune ćelije koje dodatno napadaju tumorsko tkivo. Još zanimljivije, istraživači navode da se bakterija uglavnom koncentrisala u tumoru, a ne u zdravim organima.
Za medicinu je to veoma važna ideja. Tumori su složena okruženja, često slabo prokrvljena i teška za klasične terapije. Ako se određene bakterije mogu iskoristiti da pronađu takve prostore, oštete ćelije raka i istovremeno probude imunitet, onda se otvara sasvim drugačiji terapijski pravac. Naravno, upravo zato moraju se pažljivo proveriti bezbednost, doza, kontrola širenja bakterija i mogući neželjeni efekti.
Kod nas se sve više govori o mikrobiomu, probioticima i crevima kao važnom delu zdravlja, ali ova priča ide korak dalje. Ona ne govori o opštem „dobrom varenju”, nego o mogućnosti da pojedinačni mikroorganizmi jednog dana postanu precizni medicinski alati. To je velika razlika. Nauka sve manje posmatra bakterije samo kao neprijatelje koje treba uništiti. Neke od njih možda se mogu pretvoriti u saveznike, ako ih dovoljno dobro razumemo.
Najlepši deo ove priče nije senzacija, već smer. Jedna bakterija iz žabe podseća da biodiverzitet nije samo lepota prirode, nego i biblioteka mogućih rešenja. Ako uništavamo vrste i staništa pre nego što ih upoznamo, možda gubimo i molekule, mikroorganizme i mehanizme koji bi jednog dana mogli pomoći medicini. Žaba u šumi, naizgled daleko od bolnice, možda u sebi nosi trag ideje koja će tek mnogo kasnije stići do laboratorije.
S.B.
