Miris belog luka i mente ljudima može biti prijatan ili neprijatan, ali za određene insekte njihove aktivne supstance mogu biti smrtonosne. Istraživači sa japanskog Univerziteta Kjušu razvili su nanoemulzije na bazi dialil-disulfida, jedinjenja karakterističnog za beli luk, i karvona, aromatične supstance prisutne u menti. Cilj je bio pronaći efikasniju i ekološki prihvatljiviju zaštitu skladištenog pasulja od žižaka koji mogu da unište veliki deo prinosa tokom čuvanja. Istraživanje, koje je 7. avgusta predstavljeno kao jedan od zanimljivijih novih pravaca u zaštiti hrane, pokazalo je da nanoemulzija belog luka posebno snažno deluje na štetočinu Callosobruchus chinensis.
Problem sa prirodnim etarskim uljima jeste što brzo isparavaju, slabo se rastvaraju u vodi i njihova koncentracija nije jednostavna za kontrolu. Nanoemulzija razbija aktivnu supstancu u izuzetno sitne kapljice, u ovom slučaju veličine nekoliko desetina nanometara, čime se povećava površina kontakta i poboljšava raspodela. U eksperimentu je nanoformulacija dialil-disulfida bila približno 30 odsto efikasnija nego ista supstanca bez takve obrade. To znači da se sličan efekat potencijalno može postići manjom količinom aktivnog jedinjenja. Posebno je važno što su istraživači proveravali i posledice na klijavost semena, kao i na korisnog parazitoida koji prirodno napada štetočinu.
Pasuljev žižak predstavlja veliki problem u mnogim delovima sveta jer larve rastu unutar samog semena. Spolja zrno može izgledati normalno, dok ga insekt iznutra postepeno uništava. U velikim skladištima koriste se fumiganti i drugi sintetički insekticidi, ali njihova nepravilna upotreba može dovesti do ostataka hemikalija, razvoja otpornosti štetočina i problema za okolinu. Biljna jedinjenja zato privlače pažnju kao mogući dodatak postojećim metodama. „Prirodno“, međutim, ne znači automatski potpuno bezbedno. I ekstrakti biljaka mogu biti toksični za korisne insekte ili ljude ako se koriste u pogrešnoj koncentraciji, pa svaka formulacija mora proći ozbiljna ispitivanja.
Ako se metoda pokaže praktičnom u velikim silosima i skladištima, biljke koje već koristimo u kuhinji mogle bi pružiti osnovu za novu generaciju zaštite hrane. Ne bi se radilo o tome da se pasulj jednostavno pospe belim lukom, već o precizno napravljenim mikroskopskim kapljicama koje kontrolisano oslobađaju aktivne materije. Takav pristup posebno je zanimljiv zbog ogromnih gubitaka hrane nakon berbe. Deo problema sa snabdevanjem ne nastaje zato što nije proizvedeno dovoljno hrane, već zato što štetočine unište ono što je već ubrano. Ako mirisne supstance iz biljaka mogu smanjiti te gubitke uz manju upotrebu klasičnih insekticida, beli luk bi mogao dobiti sasvim novu ulogu – daleko izvan kuhinje.
S.B.
