Kako nacrtati biblioteku, a da prva ideja ne bude red knjiga? To pitanje ima naročitu težinu u Bolonji, gde jedna zbirka čuva fotografije starih zanata, druga može da zainteresuje ljubitelja filma, a treća nekoga ko pokušava da razume istoriju školstva. Posetiocu koji ne zna šta se iza vrata nalazi mala je pomoć da na plakatu vidi samo lepo poređane korice. Studenti grafičkog dizajna tamošnje Akademije lepih umetnosti dobili su zato zadatak da osmisle plakate za specijalizovane biblioteke. Njihovi radovi od petka po podne izlaze pred publiku pod arkadama nekadašnjeg kompleksa Ronkati, u ulici Sant Izaija.
Studenti su na konkurs poslali 43 grafička rada. Iz tog materijala izabrani su plakati za izložbu „Mape znanja“, koja se otvara 6. novembra u 17.30. U dnevnoj najavi italijanskog lista La Republika ovaj događaj stao je uz pozorišne predstave, koncerte i književne razgovore u gradu. Razlika je u tome što se na izložbu može svratiti i usput. Postavka u natkrivenom četvorougaonom dvorištu predstavlja završetak zajedničkog projekta Akademije i mreže biblioteka sa područja Bolonje. U toj mreži sarađuje 18 biblioteka, među kojima su i ustanove koje se bave muzikom, psihologijom, obrazovanjem, filmom i drugim oblastima. Pred autorima je, dakle, bilo daleko više mogućih motiva nego što bi se reklo na prvi pogled.
Među ustanovama kojima je posvećen deo izložbe jeste i medijateka „Đuzepe Guljelmi“. Njena fototeka čuva više od 200.000 fotografija u različitim formatima. Papirna fotografija, negativ i savremeni digitalni snimak mogu da zabeleže isti trg u sasvim različitim trenucima. Zadatak fototeke je i da sačuva tu mogućnost poređenja. U najranijem jezgru zbirke nalaze se snimci planinskih sela i njihovih građevina iz sedamdesetih godina prošlog veka. Kasnije su fotografi beležili kako izgledaju stara pozorišta pre i posle obnove, obilazili mlinove, snimali zanatlije, industrijska postrojenja i manje železničke pruge. To su materijali u kojima bi jedna osoba tražila oblik nekadašnjeg prozora, a druga alat iz radionice kakvu pamti njen deda. I jedna i druga imaju dobar razlog da uđu u istu čitaonicu, premda bi, sudeći po njihovim pitanjima, malo ko odmah pogodio da traže istu adresu.
Takvo mesto predstavlja finu muku za grafičkog dizajnera. Ako bi u jednoj slici pokušao da prikaže mlin, voz, pozornicu, mapu sela i fotografsku opremu, prolaznik bi verovatno nastavio putem pre nego što stigne da ih razazna. Ako izdvoji samo jedan detalj, mora dobro da izabere baš onaj koji budi sledeće pitanje. Zamislite na trenutak samo dva snimka istog pozorišnog balkona, pre i posle obnove. Razlika u boji, obliku ograde ili položaju svetiljke već bi nekog navela da priđe bliže. To je jedan mogući odgovor na studentski zadatak. Stvarne odgovore posetioci će moći da uporede jedne kraj drugih i sami odluče koji bi ih plakat poveo do police koju dosad nisu tražili.
Izložba ostaje otvorena do 21. novembra. Radnim danima može se razgledati od osam do 19 časova, a subotom do 14. Posetiocu ostaje vremena da se iz dvorišta zaputi prema biblioteci koja ga je zainteresovala. Privlačnost tog malog nastavka izložbe dobro bi razumeo i neko ko u Novom Sadu čuva staru fotografiju svog sokaka. Na njoj možda ima svega nekoliko kuća, jedno drvo i izlog bez natpisa. Za porodicu je to uspomena, za nekog drugog podatak o nestaloj radnji, a za trećeg prvi trag u istraživanju čitavog kraja. Bolonjski studenti dobili su priliku da budu upravo ona osoba koja će prolazniku, slikom dovoljno zanimljivom da pred njom zastane, pokazati gde takav trag može da potraži.
S.B.
Izvor: Postinfo
