Kad bi vam neko poslao fotografiju tezge na kojoj su zajedno trešnje, jagode i mlade špargle, verovatno biste pomislili da je snimljena negde pred leto. Bili biste sasvim u pravu, samo biste mogli da pogrešite mesec. U Melburnu upravo tako izgleda novembar. Dok se kod nas biraju glavice kupusa za kiseljenje i proverava koliko su slatke poslednje kruške, u Australiji se proleće polako primiče kraju. Tamošnji prodavci već slažu prve trešnje iz nove berbe, stiže im mango iz novog područja berbe, a za dobar bob i špargle odbrojavaju još nekoliko nedelja. Na jednoj tezgi smenjuju se zapravo tri kratke sezone, svaka svojim redom.
Taj prelaz možda se najbolje vidi baš na trešnjama. Australijsko udruženje uzgajivača procenjuje da domaća berba u proseku obuhvati oko 120 dana, od kraja oktobra do kraja februara. Zvuči kao neobično duga sezona za voće koje kod kuće umemo da propustimo ako dve ili tri nedelje ne odemo na pijacu. Objašnjenje je u geografiji. Čim jedna oblast završi sa ranijim sortama, u drugoj tek počinje pravi posao. Među prvima stižu plodovi iz Kvinslenda, Novog Južnog Velsa, Južne Australije i Viktorije, dok glavnina tasmanijske berbe dolazi od decembra. I taj redosled može da se promeni za nekoliko dana. Trešnjama naročito mnogo znači hoće li kiša pasti baš u završnici sazrevanja. Zato za prodavca pitanje odakle je stigao rod ima mnogo praktičniji smisao nego što se čini nekome ko samo prolazi pored tezge. Jedan voćnjak ima kratak termin, a čitav kontinent može da ih poveže nekoliko.
I mango ima svoj put do melburnske korpe. Prve isporuke ovog proleća krenule su sa Severne teritorije, a sada se uključuju proizvođači iz Kvinslenda. Na pijaci u južnom Melburnu prodavci prave razliku i između sorti za različite prilike. Onaj ko bi da mango iseče na kockice i doda ga salati tražiće meso koje ostaje čvrsto pod nožem. Za plod koji ćete samo preseći i pojesti kašičicom važniji su miris i sočnost. Ista mala razlika postoji i kad na našoj pijaci biramo breskvu. Jedna je taman za put u korpi, druga najlepša ako se pojede odmah kraj sudopere. Naziv voćke na gajbici kaže tek pola priče.
U razgovoru za australijski javni servis ABC prodavci i kuvari posebno su se zadržali kod špargli. Jedan kupac za tržnicu voli deblje izdanke zbog punijeg ukusa, dok njegova sagovornica u kuhinji rado bira tanke i zamišlja ih u mlakoj krompir salati sa kiselkastim prelivom. Za stolom su to dva različita ručka dobijena iz iste novembarske ponude. Bob još stiže u krupnim zelenim mahunama, tikvica bi narednih nedelja trebalo da bude više, a među jagodama su sve prisutniji plodovi iz Viktorije. Kad se nekoliko sunčanih dana nadoveže jedan na drugi, dovoljno brzo napreduju i karfiol i brokoli da prodavci osete razliku u količini koju dobijaju.
Na sledećoj fotografiji australijske pijace zato vredi pogledati šta stoji iza prve gajbice trešanja. Ako se vide mango i špargle, novembar je sasvim razuman pogodak. Nektarine, kajsije i breskve iz severnih krajeva Viktorije prodavci očekuju nešto kasnije tokom meseca. Do tada na tezgi ostaje onaj kratki susret prvih letnjih i poslednjih prolećnih ukusa. Kod nas se sličan trenutak prepozna bez kalendara, kada još ima mladog graška, a pored njega se već crvene trešnje. U Melburnu bi kupac tog dana mogao kući da ponese gotovo istu korpu kao neko u Novom Sadu u sasvim drugo doba godine. Čak bi i dilema oko kupovine mogla biti ista. Uzeti još malo trešanja dok ih ima ili ostaviti mesta za prvo voće koje tek treba da stigne? Samo bi račun sa datumom delovao kao štamparska greška.
S.B.
Izvor: Postinfo
