Špagete su skuvane, sos je gotov, ali na tanjiru kao da svako vodi svoj život. Testenina ostane gotovo gola, a sav paradajz sklizne na dno. Dve cimerke u Španiji prepoznale su trenutak u kojem im se mišljenja razilaze. Jedna bi špagete najpre isprala hladnom vodom da prekine kuvanje, pa ih onda vratila na vatru i pomešala sa sosom. Druga bi preskočila sudoperu i poslala ih pravo u tiganj. Pitanje su uputile gastronomskoj rubrici španskog lista El Pais. Da bi stvar kod sledećeg ručka rešile jednom zasvagda, dovoljne su im hvataljke, malo slobodnog mesta kraj šporeta i jedna obična šolja.
Ta šolja služi za vodu u kojoj se testenina upravo kuvala. Pred kraj kuvanja voda postane mutna jer je deo skroba iz testenine prešao u nju. Nešto skroba ostalo je i na samim špagetama. Kad preko njih pustimo mlaz hladne vode, deo tog tankog sloja spere se upravo u trenutku kada bi mogao da nam posluži. U toplom sosu on pomaže da se tečnost i masnoća pri mešanju povežu i naprave lagan preliv. Razlika se vidi na viljušci. Posebno se to primeti kod glatkih špageta. Kratka rebrasta testenina ponešto će sosa zadržati i u žlebovima, a makarona i u šupljini. Na dugoj glatkoj niti od prvog do poslednjeg zalogaja zavisimo od toga koliko se dobro preliv uhvatio za površinu. Lepo obavijena nit zadrži sos celom dužinom, a na dnu tanjira ostane tek toliko da poslednji zalogaj bude podjednako dobar kao prvi.
Najlakše je promeniti redosled dve male radnje. Dok se špagete još kuvaju, zagrejte sos u dovoljno širokom tiganju. Zatim zahvatite šolju vode iz lonca i spustite je kraj šporeta, pre nego što vam cediljka zauzme obe ruke. Probajte jednu špagetu minut ili dva pre vremena naznačenog na pakovanju. Ako još pruža mali otpor pod zubima, a više nema tvrdo, brašnasto središte, prebacite je zajedno sa ostalima u sos. Duge oblike lako je preneti hvataljkama. Za kratke makarone praktična je rupičasta kašika, a poslužiće i obično ceđenje ako ste onu šolju prethodno sklonili na sigurno.
Sad dolazi deo oko kojeg ne vredi navijati sat. U tiganj najpre sipajte malo sačuvane vode i promešajte. Ako sos ostavlja guste tragove, dodajte još gutljaj. Ako već lako klizi niz varjaču, pustite da testenina kratko upije višak. Kod jednostavnog preliva od maslinovog ulja i belog luka promena je naročito vidljiva. Na početku se ulje i voda razdvajaju, a posle mešanja oko špageta se uhvati tanak, sjajan sloj. Kod paradajza će trag biti crven i puniji, ali je cilj isti. Šolja pritom predstavlja rezervu. Za manju porciju možda će biti dovoljne samo dve kašike, dok će gušći sos zatražiti još koju. Mnogo je lakše doliti malo vode nego čekati da višak ispari dok se već skuvane špagete i dalje greju. Zagrabite malo sa ivice tiganja i probajte pre dosoljavanja, pošto ste sa svakim dolivanjem uneli i nešto soli iz lonca.
Ko je navikao da testeninu posle ceđenja ohladi, ovu razliku najlepše će osetiti na malom kuhinjskom ogledu. Odvojite po jedan zalogaj iz istog lonca. Jedan isperite, drugi ostavite kako jeste, pa preko oba stavite po kašičicu istog sosa. Namotajte ih redom i pogledajte šta ostaje na viljušci, a šta na tanjiru. Takvo poređenje ima smisla baš kod toplog jela koje se odmah iznosi na sto. Za ručak iz pitanja naše dve cimerke računica je naročito zgodna. Špagete mogu da završe kuvanje dok poprime ukus paradajza ili belog luka, a dragocena šolja vode već vam je nadohvat ruke. Najbolji deo tog malog dodatka jeste što ste ga sve vreme kuvali zajedno sa ručkom.
S.B.
Izvor: Postinfo
