U udaljenim planinama severozapadne Kanade pronađeno je nalazište fosila koje bi moglo da promeni način na koji naučnici posmatraju prve složene životinje na Zemlji. Organizmi sačuvani u stenama živeli su pre približno 567 miliona godina, u periodu kada su okeani izgledali potpuno drugačije, a život na kopnu praktično nije postojao.
Reč je o ediјakarskoj bioti, neobičnoj zajednici mekotelesnih organizama koja se pojavila mnogo pre dinosaurusa, riba i prvih biljaka na kopnu. Neki od njih ličili su na spljoštene diskove, pernate listove ili rebraste ovalne oblike. Mnogi nemaju očigledne savremene srodnike, zbog čega ih naučnici teško uklapaju u poznate grupe životinja.
Najnoviji nalazi posebno su važni zato što ukazuju da su pojedini organizmi mogli da se kreću, razmnožavaju polnim putem i razvijaju prepoznatljivu građu tela između pet i deset miliona godina ranije nego što su pokazivali prethodni fosilni dokazi. Američki prirodnjački muzej objasnio je da je lokalitet u kanadskim planinama Makenzija sačuvao raznovrsnu zajednicu iz dela geološkog zapisa u kojem je do sada bilo veoma malo fosila.
Takva razlika u vremenu možda deluje mala kada se govori o stotinama miliona godina, ali za evoluciju ranih životinja može biti presudna. Ona znači da su složenije osobine mogle nastati tokom dužeg perioda i u drugačijim uslovima nego što se ranije pretpostavljalo.
Prema dosadašnjim saznanjima, ediјakarski svet bio je podeljen na nekoliko prepoznatljivih zajednica koje su se menjale kroz vreme. Stariji oblici uglavnom su pronađeni u dubokomorskim naslagama, dok su kasniji primerci pokazivali veći broj oblika, načina ishrane i ponašanja. Novi lokalitet spaja osobine koje su se ranije vezivale za različite faze.
Naučnici su u stenama prepoznali tragove organizama koji su mogli da menjaju položaj u potrazi za hranom. To je važna promena u istoriji života. Organizam koji se kreće više nije potpuno zavisan od onoga što mu voda donese. Može da bira povoljnije mesto, izbegne loše uslove ili pronađe novi izvor hranljivih materija.
Još zanimljiviji su primerci koji mogu ukazivati na polno razmnožavanje. Takav način stvaranja potomstva povećava genetsku raznovrsnost i omogućava populacijama da se lakše prilagode promenama. Iako nije moguće posmatrati ponašanje organizama starih više od pola milijarde godina, raspored i veličina fosila ponekad otkrivaju obrasce rasta i nastanka novih jedinki.
Mekotelesni organizmi veoma retko postaju fosili. Da bi se sačuvali, potrebno je brzo zatrpavanje finim sedimentom, malo kiseonika i niz drugih povoljnih okolnosti. Većina tadašnjih bića nestala je bez ikakvog traga, pa svako bogato nalazište predstavlja samo mali prozor u mnogo širi svet.
To znači i da današnja slika ediјakarske biote verovatno nije potpuna. Najpoznatiji lokaliteti nalaze se u Australiji, Rusiji, Namibiji i Kanadi, ali između njih postoje ogromne geografske praznine. Novi kanadski fosili pokazuju da su određeni oblici života bili rasprostranjeniji nego što se ranije mislilo.
Dubokomorsko poreklo nalazišta takođe je važno. Dugo se pretpostavljalo da su pojedine složenije zajednice prvo cvetale u plićim, osvetljenijim vodama. Novi dokazi ukazuju da su dubine okeana mogle igrati mnogo značajniju ulogu u ranom razvoju životinja.
U tim morima nije bilo riba koje love, rakova koji kopaju niti velikih predatora. Dno su prekrivale mikrobne prostirke, a životinje su koristile hranljive materije iz vode i sedimenta. Ekosistem je funkcionisao prema pravilima koja danas gotovo nigde ne postoje.
Mnogi ediјakarski oblici nestali su pred početak kambrijuma, perioda poznatog po naglom širenju životinjskih grupa. Neki su možda bili slepe evolutivne grane, dok su drugi mogli predstavljati rane rođake sunđera, meduza, crva ili mekušaca.
Zbog toga novi nalazi ne govore samo o jednoj grupi fosila. Oni pomažu da se razume kako je život prešao put od mikroskopskih ćelija do velikih organizama sposobnih za kretanje, razmnožavanje i promenu okruženja.
Na prvi pogled, otisci u kamenu ne liče na dramatične skelete dinosaurusa. Ipak, njihov značaj je možda još veći. Oni čuvaju trenutak kada život više nije bio samo nevidljiv sloj mikroba, već je počeo da dobija oblike, ponašanje i osobine koje prepoznajemo kod životinja i danas.
S.B.
