Primena biopesticida sve je zastupljenija i u Srbiji, jer ovi preparati prirodnog porekla mogu da smanje upotrebu hemijskih sredstava u poljoprivredi. Njihovu širu primenu, međutim, za sada ograničavaju viši troškovi proizvodnje i nedostatak iskustva u njihovom korišćenju.
Profesor Akademije strukovnih studija u Šapcu Milan Blagojević rekao je za RTS da su biopesticidi preparati prirodnog porekla koji mogu da sadrže bakterije, gljive, viruse, biljne ekstrakte ili minerale.
Njihova prednost je, kako je objasnio, što deluju ciljano na određene štetočine ili uzročnike bolesti, za razliku od pojedinih konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja koja mogu da utiču i na korisne insekte.
Primena biopesticida, međutim, zahteva više stručnog znanja, jer njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od vremena i uslova u kojima se koriste. Posebno mogu biti pogodni za proizvodnju u plastenicima i staklenicima, gde je lakše kontrolisati uslove sredine.
Jedna od prednosti pojedinih bioloških preparata jeste veoma kratak, a u nekim slučajevima praktično nepostojeći period čekanja pre berbe, odnosno stavljanja proizvoda u promet. Istovremeno, njihova primena može povećati troškove proizvodnje.
Dok se kod pojedinih problema konvencionalnim sredstvom zaštita može obaviti jednim tretmanom, biološke preparate je u određenim slučajevima potrebno primenjivati više puta kako bi se postigao odgovarajući efekat.
Prema proceni Blagojevića, uz dovoljno iskustva troškovi proizvodnje mogli bi da budu povećani za oko 10 odsto. U Srbiji bi, međutim, u početnoj fazi primene troškovi mogli da budu i veći.
Biopesticidi su već dostupni na tržištu Srbije, a Blagojević smatra da u velikoj poljoprivrednoj proizvodnji ne bi trebalo očekivati naglo napuštanje konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja.
Kao jedno od mogućih rešenja navodi postepeno kombinovanje bioloških i konvencionalnih metoda. Na taj način, kako je objasnio, mogla bi da se smanji upotreba hemijskih sredstava, a da se istovremeno izbegne značajniji pad prinosa.
E.M.
