Nekada su bojanke bile dečja stvar, a danas su se vratile kao jedan od najjednostavnijih rituala za odrasle koji žele predah od ekrana. Posebno je zanimljiv trend „color by numbers”, odnosno bojenje po brojevima, jer kombinuje strukturu, kreativnost i osećaj lakog napretka.
Rice University platforma za digitalne tutorijale danas je objavila tekst o tome kako se bojenje po brojevima ponovo pojavljuje kao mindfulness trend, oslonjen na psihologiju udobnosti i jednostavne zadatke koji pomažu korisniku da se fokusira, smiri i obnovi pažnju.
Ova aktivnost deluje gotovo banalno: broj kaže kojom bojom treba popuniti polje. Ali baš u toj jednostavnosti leži njen efekat. Nema velikih odluka, nema straha od praznog papira, nema pritiska da se bude umetnik. Čovek samo prati ritam, a ruka i pažnja rade zajedno.
Za odrasle koji su stalno u porukama, obavezama i otvorenim karticama u glavi, ovakav hobi može biti prijatan prelaz iz nervoze u mirniji tempo. Nije isto kao terapija, niti rešava ozbiljne probleme, ali može biti mali kućni ritual koji vraća osećaj kontrole.
U Srbiji bi ovo lako moglo da se uklopi u svakodnevicu: pola sata uveče umesto skrolovanja, bojanka uz čaj, porodično bojenje sa decom, ili čak digitalna verzija na tabletu ako neko voli tehnologiju. Važno je da aktivnost ne postane još jedan zadatak koji „mora” da se završi. Njena svrha je upravo u tome da ne traži mnogo.
Bojenje po brojevima zato nije povratak u detinjstvo iz sentimentalnosti. To je mala vežba pažnje. A u vremenu kada pažnju stalno neko prekida, svaka tiha aktivnost koja je vraća zaslužuje mesto na stolu.
S.B.
