Celer je jedna od onih namirnica koje ljudi ili obožavaju ili izbegavaju, a zapravo je pravi kuhinjski alat: daje miris, dubinu ukusa i osećaj svežine koji se teško kopira. U ishrani se koristi i koren i stabljika, a oba dela imaju svoje uloge. Koren je “topao” i pun, odličan za čorbe i piree, dok je stabljika hrskava i svetlija, savršena za salate, sokove i brze obroke.
Po sastavu, celer je bogat vodom i prirodnim vlaknima, pa je lagan, a istovremeno daje osećaj sitosti. Donosi vitamin K, vitamin C i folate, kao i minerale poput kalijuma. Njegova aroma dolazi od etarskih jedinjenja koja nose onaj prepoznatljiv “zeleni” miris, pa i mala količina ume da promeni čitav lonac supe. Zbog toga ga kuvari vole: nije glavna zvezda, ali je dirigent.
Ako želite najjednostavniji način da ga ubacite u jelovnik, krenite od osnove: dinstani luk + šargarepa + celer. Ta kombinacija je temelj mnogih čorbi i sosova, jer pravi “slatko-slani” ukus bez potrebe za jakim začinima. Koren celera možete iseći na kockice i ubaciti u supu, ili ga skuvati pa izblendati u krem čorbu sa krompirom i malo pavlake ili grčkog jogurta.
Za moderniju, bržu varijantu, probajte salatu od stabljike celera: tanke kriške celera, jabuka, limun, malo maslinovog ulja, prstohvat soli i orasi. Dobijete hrskavost, kiselkastu svežinu i “pametnu” aromu. Celer je odličan i u smutiju, ali tu važi pravilo ukusa: ako preterate, preuzme sve. Zato ga kombinuje sa jabukom, krastavcem i limunom, uz malo đumbira.
Još jedna sjajna upotreba je u pečenju: celer iz rerne kao “stejk” od korena. Isecite deblje kriške, premažite maslinovim uljem, dodajte biber, malo belog luka i timijan, pa pecite dok ne dobije zlatnu boju. Dobijete prilog koji liči na krompir po utešnosti, ali ima svoj karakter.
Celer je namirnica koja uči kuvanje: traži meru, ali kad je pogodite, od običnog obroka napravi nešto što miriše “kao da ste se potrudili”.
S.B.
