Ledeni čovek Eci pronađen je 1991. godine u Alpima i od tada je postao jedna od najdetaljnije proučenih mumija u istoriji. Znamo približno kada je živeo, šta je poslednje jeo, kakvu je odeću nosio, od kojih bolesti je patio i čak kako je najverovatnije umro. Međutim, telo staro oko 5.300 godina i dalje pruža potpuno nova iznenađenja. Analizom mikroorganizama sa unutrašnjih i spoljašnjih uzoraka istraživači su uspeli da razlikuju deo mikrobioma koji je pripadao Eciju dok je bio živ od mikroorganizama koji su ga naselili nakon smrti. Eurac Research je detaljno opisao kompleksnu zajednicu bakterija i gljivica povezanu sa mumijom, a tema je 7. avgusta ponovo privukla pažnju nakon šire analize neobičnog „živog ekosistema“ koji i dalje postoji oko njegovog očuvanog tela.
U unutrašnjim tkivima pronađeni su genetski tragovi bakterija koje odgovaraju crevnoj flori čoveka iz bakarnog doba. To ne znači da su te bakterije još žive, već da je njihov nasledni materijal preživeo dovoljno dobro da se može analizirati. Na spoljašnjim delovima mumije situacija je drugačija. Istraživači su pronašli vrste kvasaca prilagođenih hladnoći koje su verovatno dospele na telo tokom hiljada godina provedenih u glečeru. Neke od tih gljivica uspevaju u uslovima veoma niske temperature i danas predstavljaju deo mikrobiološkog sistema koji nastavlja da se menja čak i u pažljivo kontrolisanoj muzejskoj komori.
Razlikovanje „originalnih“ mikroorganizama od kasnijih kolonizatora veoma je teško. Svaka osoba koja je rukovala mumijom, vazduh iz prostorije, led, voda i oprema mogli su ostaviti nove mikrobe. Naučnici zato porede DNK iz različitih dubina tkiva, proveravaju vrste karakteristične za čoveka i one tipične za hladna planinska okruženja, a zatim pokušavaju da rekonstruišu vreme njihovog dolaska. Takve analize mogu pomoći ne samo u razumevanju Ecija već i u razvoju metoda za proučavanje drugih mumija, kod kojih je kontaminacija jedan od najvećih problema.
Hladno prilagođeni mikroorganizmi imaju i neočekivanu praktičnu vrednost. Enzimi organizama koji funkcionišu na niskim temperaturama mogu biti korisni u industriji jer omogućavaju hemijske reakcije bez velikog zagrevanja. Jedna mumija zato istovremeno pruža podatke o ljudskoj prošlosti i mikrobiologiji ekstremnih sredina. Eci je pre više od pet milenijuma umro u Alpima, ali njegovo telo nikada nije bilo potpuno biološki „prazno“. Dok su njegovi sopstveni mikroorganizmi nestajali, drugi su ga postepeno naseljavali. Danas naučnici čitaju oba sloja te priče – jedan pripada čoveku iz bakarnog doba, a drugi hladnom svetu koji je njegovo telo čuvao do našeg vremena.
S.B.
