Ono što se u subotu popodne dogodilo u Vroclavu na utakmici između Šljonska i Visle iz Krakova nije bio fudbal, već mučan teatar apsurda koji je ogolio najmračniju stranu poljskog sporta – prevlast tribine nad institucijama.
Istorija odnosa ova dva kluba podseća na najdramatičnije filmske zaplete. Nekadašnja „velika braća“, čije je prijateljstvo bilo snažno poput onog između navijača Zvezde i Olimpijakosa, danas gaje patološku mržnju koja je kulminirala skandalom decenije. Sve je počelo odlukom uprave Šljonska da, pod direktnim ultimatumom sopstvenih huligana, zabrani ulaz navijačima Visle. Iako su se pravdali bezbednosnim procenama, policija je to ekspresno demantovala, ostavljajući upravu na brisanom prostoru. Predsednik Saveza Sezari Kuleša bio je direktan: Šljonsk je postao talac tribine.
Kada je predsednik Visle, Jaroslav Krolevski, shvatio da se krše osnovna pravila o gostujućim navijačima, povukao je radikalan potez – ekipa nije ni krenula iz Krakova. I dok je cela zemlja znala da autobusi nisu napustili grad, u Vroclavu se sprovodila bizarna farsa. Igrači Šljonska su izašli na teren, zagrevali se pred punim stadionom, a dresovi gostiju su uredno visili u svlačionici za društvene mreže. Vrhunac sramote bio je trenutak kada su se domaći igrači rukovali sa „praznim vazduhom“ na mestu gde je trebalo da stoji protivnik. Ukoliko se meč registruje službenim rezultatom 3:0, biće to opasan presedan koji poručuje da huliganski ultimatum vredi više od pravilnika lige, što direktno urušava integritet poljskog fudbala.
M.M.
