U muzejima se obično šapuće, korača pažljivo i drži razmak od umetničkih dela. Ipak, umetnost živi u prostoru u kome se kreću ljudi, a ljudi ponekad donesu potpuno nepredvidive situacije. Jedan takav događaj zabeležen je u Izraelu, gde je petogodišnji dečak slučajno oštetio vrednu sliku Renea Magrita koristeći šišarku.
New York Post je u međunarodnom pregledu vesti naveo da je reč o delu „Castle of the Pyrenees” iz 1959. godine, koje je slučajno oštećeno, dok konzervatori sada rade na restauraciji. Iako ovakva vest na prvi pogled zvuči kao noćna mora za muzej, ona istovremeno otvara pitanje kako se umetnička dela štite u prostoru koji treba da ostane otvoren publici.
Magritova dela poznata su po nadrealnim prizorima, predmetima koji lebde, neobičnim odnosima stvarnosti i mašte. Skoro ironično zvuči da je baš jedno takvo delo postalo deo potpuno nadrealne muzejske nezgode. Ipak, slični incidenti se dešavaju širom sveta, od slučajnog saplitanja do dodirivanja slika i oštećenja skulptura tokom fotografisanja.
Kod nas se o muzejskoj kulturi često govori tek kada se nešto ošteti, ali ovakve priče su podsetnik da obrazovanje publike počinje mnogo pre ulaska u galeriju. Decu treba voditi u muzeje, ali ih treba i učiti šta znači gledati umetnost bez dodirivanja. Muzeji, s druge strane, moraju balansirati između pristupačnosti i zaštite. Jer umetnost koja je potpuno zatvorena prestaje da živi sa publikom, a umetnost koja je previše izložena mora da računa i na poneku ljudsku nepažnju.
S.B.
