Vulkan Anak Krakatau, čije ime znači „dete Krakataua“, ponovo je pokazao znake aktivnosti. Satelitski snimci zabeležili su pepeo i promene u području vulkanskog ostrva između Jave i Sumatre, na mestu jedne od najpoznatijih erupcija u ljudskoj istoriji.
Anak Krakatau nastao je unutar kaldere koju je ostavila katastrofalna erupcija Krakataua 1883. godine. Ta eksplozija izazvala je snažne cunamije, odnela desetine hiljada života i proizvela zvuk koji se čuo hiljadama kilometara daleko.
Novo vulkansko ostrvo pojavilo se iznad površine mora tokom dvadesetih godina prošlog veka. Od tada neprestano raste, urušava se i ponovo izgrađuje kroz nove erupcije. Njegov oblik zato nije trajan, već predstavlja trenutni rezultat borbe između vulkanskog materijala i mora.
NASA Earth Observatory objavila je nove satelitske podatke o aktivnosti Anak Krakataua. Instrumenti iz orbite omogućavaju praćenje oblaka pepela, toplotnih anomalija i promena na površini čak i kada je pristup ostrvu previše opasan.
Najveća opasnost ne potiče uvek od eksplozije usmerene uvis. Deo vulkanskog boka može da se uruši u more i pokrene cunami. Upravo se to dogodilo 2018. godine, kada je urušavanje dela Anak Krakataua izazvalo talase koji su pogodili obale Sundskog moreuza.
Zbog takvog rizika naučnici prate ne samo visinu pepela već i oblik ostrva, položaj kratera i stabilnost padina. Radarski sateliti posebno su korisni jer mogu da snimaju površinu kroz oblake i noću, što je presudno u tropskoj oblasti sa čestom oblačnošću.
Jedna epizoda pojačane aktivnosti ne znači automatski da sledi velika katastrofa. Vulkani mogu danima ili nedeljama da izbacuju pepeo i gas bez većeg urušavanja. Ipak, svaka promena služi kao podatak za procenu budućeg ponašanja.
Pepeo može da ugrozi aviosaobraćaj, jer sitne čestice mogu da oštete avionske motore. Zbog toga se informacije o visini i pravcu kretanja oblaka brzo prosleđuju službama koje prate vazdušni prostor.
Anak Krakatau je posebno zanimljiv naučnicima zato što njegov razvoj može da se prati gotovo od samog nastanka. Većina vulkana građena je hiljadama ili milionima godina, dok je ovaj vulkanski sistem izrastao iz mora u periodu pokrivenom savremenim merenjima i fotografijama.
Aktivnost vulkana podseća da erupcija iz 1883. godine nije bila završetak priče. Stari Krakatau je nestao, ali se magmatski sistem ispod njega nije ugasio. Iz ostataka katastrofe nastalo je novo ostrvo koje i dalje raste, menja oblik i povremeno pokazuje snagu procesa skrivenih duboko ispod morskog dna.
S.B.
