ZEMUN – Fototipsko reizdanje kultnog, ali decenijama skrivenog specijalnog dokumenta lista „Borba” iz 1988. godine pod nazivom „Redni broj smrti”, svečano je predstavljeno javnosti u Svetosavskom kulturnom i medijskom centru Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Zemunu. Ova potresna publikacija donosi kompletan, sistematski popisan spisak sa imenima i prezimenima čak 11.219 kozaračke dece čije su živote u periodu od 1941. do 1945. godine na najsuroviji, zverski način ugasili Hitlerovi fašistički vojnici i Pavelićeve ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).
Knjiga, koju je istoričar Dragoje Lukić s pravom nazvao „ličnom kartom pokošenog naraštaja“, sadrži gotovo dve stotine autentičnih i duboko potresnih fotografija koje dokumentuju pakao kroz koji su prošli najmlađi. Zbog sumnje da je originalno izdanje iz 1988. godine ekspresno povučeno iz javnosti iz političkih razloga tadašnje države, ovaj reprint je urađen zahvaljujući jedinom sačuvanom primerku koji je čudom pronađen u jednoj biblioteci u Londonu.
Imenoslovnik pokošenog naraštaja: Od kolevke do 14 godina
Govornici na promociji su naglasili da, iako je mučno i strašno gledati dokumentovane ustaške zločine nad decom, bez suočavanja sa istinom nema istorijskog napretka ni otrežnjenja:
Samo deca sa Kozare: „U ovom dokumentu sačinjen je precizan imenoslovnik 11.219 dece samo sa područja Kozare. Želim da naglasim da ovo nije ukupan broj Srba ili dece koja su stradala u celoj NDH. To je zastrašujući broj koji se odnosi isključivo na kozaračku decu“, objasnio je predsednik Udruženja „Jadovno 1941“ Momčilo Mirić.
Prekinuta mladost: Prema istorijskim nalazima Dragoja Lukića, koji je život posvetio ovom istraživanju, najmlađe žrtve ustaškog terora bile su bebe u kolevkama, dok su najstarija stradala deca imala tek 14 godina. Za 17 stradalih mališana Lukić nikada nije uspeo da utvrdi čak ni ime ni pol, jer su zverski ubijeni pre nego što su stigli da budu kršteni.
Svedočanstva i potresni oglasi: Pored nepreglednog spiska više od 6.000 dečaka i gotovo 5.000 devojčica, knjiga sadrži i zvanične dokumente, jeziva svedočanstva preživelih, kao i originalne oglase očeva i majki koji su posle rata očajnički decenijama tražili svoju nestalu i popisanu decu.
Svedočanstvo iz Jastrebarskog i slanje svetskim ambasada
Izdavači ovog kapitalnog dela, Udruženje „Jadovno 1941“ i izdavačka kuća „Prometej“, dali su knjizi globalni karakter odštampavši je kao trojezično izdanje – na srpskom, engleskom i ruskom jeziku:
„Svako bi pomislio da ova publikacija, govoreći o stravičnom zločinu, poziva na mržnju prema onome ko ga je učinio. Međutim, mi mislimo potpuno drugačije. Ovo je pre svega poziv na naše sopstveno otrežnjenje u odnosima sa drugima, kako nam se istorija ne bi ponovila“, poručio je saizdavač Zoran Kolundžija iz „Prometeja“.
Veliki deo prikazanih fotografija u knjizi delo je zvaničnog fotografa koji je radio u zloglasnom dečijem logoru u Jastrebarsku, a izdavači planiraju da knjigu u narednom periodu zvanično pošalju na adrese brojnih stranih ambasada u Beogradu kako bi svetski diplomatski kor uvideo razmere genocida nad Srbima.
Vladika Sava: Krv nije za nestajanje, iz nje niče novi život
Blagoslov i podršku ovom projektu pružila je i Srpska pravoslavna crkva, a prisutnima se obratio i vikarni episkop marčanski Sava:
Čuvanje sećanja: Vladika je naglasio da se na svim srpskim stratištima redovno služe pomeni i liturgije, čime se neguje kultura sećanja.
Svedoci vaskrsenja: „Mi zajedno sa našim narodom pokušavamo da sačuvamo večnu uspomenu na postradalu decu mlađu od 14 godina. Za njih verujemo da su večni svedoci vaskrsenja u našim krajevima. Krv naših mučenika nije za nestajanje, nego da iz nje nikne novi život i snaga naroda“, poručio je vladika Sava.
Predstavljanje reprinta knjige „Redni broj smrti” u maju 2026. godine predstavlja prvorazredni čin istorijske pravde i slamanje decenijskog zaveta ćutanja nad žrtvama Kozare. Izvlačenje ovog trojezičnog dokumenta iz londonskih arhiva, u saradnji Udruženja „Jadovno 1941” i „Prometeja”, daje srpskoj istoriografiji moćno oružje u borbi protiv revizije Drugog svetskog rata na Balkanu. Popisivanjem 11.219 dečijih imena ubijenih u NDH, i slanjem te istine na adrese stranih ambasada, Beograd i crkva šalju poruku da srpske žrtve, uprkos decenijskom zataškavanju zarad lažnog bratstva i jedinstva, nikada neće postati samo bezlični brojevi na papiru.
M. D.
