VAŠINGTON – Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da već ove sedmice zvanično obavesti svoje saveznike u NATO-u o drastičnom smanjenju broja vojnih kapaciteta koje bi Sjedinjene Američke Države stavile na raspolaganje Alijansi u slučaju izbijanja velike globalne krize ili rata, potvrdila su tri nezavisna izvora upoznata sa planovima Bele kuće i Pentagona.
Ova odluka predstavlja direktan diplomatski i vojni potres unutar Severnoatlantskog saveza. Prema saznanjima agencije Rojters, Pentagon planira da svoju nameru zvanično saopšti u petak, tokom najavljenog sastanka šefova odbrambene politike zemalja članica u Briselu, što će bez sumnje izazvati paniku među evropskim saveznicima koji su decenijama navikli na američki vojni štit.
Pentagon se povlači iz „Modela snaga“: Smanjenje strogo poverljivih obaveza
U okviru složenog odbrambenog sistema poznatog kao NATO model snaga (NATO Force Model), sve članice Alijanse unapred određuju i dodeljuju tačne vojne snage, tehniku i ljudstvo koje mogu biti momentalno aktivirane i stavljene pod zajedničku komandu tokom sukoba, kriza ili u slučaju vojnog napada na neku od članica NATO-a (aktivacija Člana 5):
Seča vojnih obaveza: Iako je tačan sastav i brojnost ovih ratnih snaga strogo poverljiva vojna tajna, neimenovani izvori iz Vašingtona potvrđuju da je Pentagon doneo definitivnu odluku da radikalno i značajno smanji svoje dosadašnje obaveze.
Trampovo obećanje postaje realnost: Donald Tramp je tokom svojih javnih nastupa više puta direktno i bez uvijanja stavio do znanja da očekuje da evropske zemlje konačno preuzmu glavnu finansijsku i vojnu odgovornost za bezbednost sopstvenog kontinenta, umesto da se oslanjaju na novac američkih poreskih obveznika. Poruka koja u Brisel stiže ove sedmice najjasniji je i najkonkretniji znak sprovođenja te nove, izolacionističke politike Bele kuće.
Brzina prebacivanja tereta: Pojedini tehnički detalji ove odluke još uvek nisu u potpunosti jasni, uključujući i samu dinamiku, odnosno brzinu kojom Pentagon planira da prebaci punu odgovornost za reagovanje u kriznim situacijama na evropske partnere.
Evropa pred zidom: Kraj bezbrižnog perioda pod okriljem Vašingtona
Ova odluka dolazi u trenutku kada se evropske članice NATO-a već suočavaju sa ogromnim problemima u sopstvenim skladištima oružja i nedostatkom žive sile. Izvori navode da će petak u Briselu biti jedan od najtežih sastanaka za evropske ministre odbrane u novijoj istoriji Alijanse.
Sjedinjene Američke Države su do sada činile samu kičmu NATO snaga za brzo reagovanje, obezbeđujući ključnu logistiku, satelitske podatke, stratešku avijaciju i nuklearni kišobran. Najavljeno povlačenje dela kapaciteta znači da će države poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije morati pod hitno da izdvoje stotine milijardi evra kako bi popunile prazninu koju Pentagon ostavlja iza sebe.
Radikalan potez administracije Donalda Trampa u maju 2026. godine predstavlja tektonski poremećaj koji suštinski menja arhitekturu bezbednosti na evropskom kontinentu. Smanjivanjem učešća SAD u NATO modelu snaga, Tramp prelazi sa reči na dela, primoravajući evropske lidere da sami finansiraju i vode svoje odbrambene ratove. Ova poruka iz Pentagona stiže kao hladan tuš za Brisel, ogoljavajući činjenicu da Amerika pod Trampovim vođstvom više ne želi da bude „svetski policajac“ i da je era bezuslovnog američkog vojnog patronata nad Evropom definitivno završena.
M. D.
